Црквени календар за јун 2023. године са свим датумима је важан за све православне вернике, а са доласком топлијег времена полако улазимо у време 2 значајна празника.
Верници се посебно радују празнику Тројице и Видовдану.
Српска православна црква и њени верници обележиће празник Силазак Светог Духа на апостоле – Свету Тројицу или Духове 4 јуна ове године.
Овај празник је увек у недељу, на педесети дан од Ускрса.
На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном месту. Ођедном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су седели. Пламтећи језици испуњени Светим Духом поставили су се на сваког од њих. Сада су апостоли примили Светог Духа и постали су жива душа. Апостоли су тада почели да говоре другим језицима – како им је Дух Свети дао да говоре. На тај начин Господ је послао апостоле да проповедају веру хришћанску по целом свету.
Силаском Светог Духа на апостоле завршено је оснивање цркве Христове или царства Божијег на земљи. Тако се овај празник сматра и рођенданом Цркве Христове.
У спомен овог важног и знаменитог догађаја, силаска Светог Духа на апостоле и у част Свете Тројице, Бога у три лица, а посебно у част Светог Духа, слави црква празник који се зове Педесетница, јер се слави у педесети дан после Пасхе – Васкрса, када су Јудеји салвили своју Педесетницу. С тога овај празник има три назива: Тројице, Силазак Светог Духа наапостоле ( Духови ) и Педесетница (Пентекосте).
Овај празник славе католици, православни и друге хришћанске цркве.
У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније уздигао на небо).
Ово су обичаји
Обичај је да се на овај празник у храмове и домове уноси освећена зелена трава и цвеће. За то има неколико „покрића“.
Једно је по угледу на старозаветни јеврејски обичај о празнику „Седмица“, пошто је Дух Свети сишао на апостоле на овај јеврејски празник. Зеленило обнавља природу, а Дух Свети обнавља душе наше као и целокупно биће.
Други је да су куће Јевреји а тиме и апостоли украшавали грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа.
После свете Литургије служи се Молитва, Призив Светом Духу, на којој се клечи и плету се венци од траве и цвећа. Ти венчићи се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. Празник Свете Тројице увек се слави у недељу.
Веровања
Овај празник се повезује и са старим временима, када се славио празник жетве, радости и љубави. Десет девојака обуку се и оките лепо, па зађу од куће до куће, а међу њима је једна краљ, једна краљица, једна барјактар, а остале су дворкиње. Држећи јатагане обавијене пешкирима, играју и певају песме ї женидби, удаји, просидби, срећном састанку, радости око деце.
Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост грехова или лек за болест. Добро је, како тврде упућени, из тих манастира понети освештану водицу јер у наредних годину дана обезбеђује хармонију у дому.
У источној Србији, уочи, на дан и после Свете Тројице, Влахиње имају појачану ванчулну перцепцију и тада проричу, бају водицу за скидање чини и справљају биљне мелеме за успех и благостање. У Хомољу и Тимочкој крајини, између два уторка око Тројице, организују се поворке.
У једној од њих – “краљици”, учествују најлепше девојке у селу, представљајући русаљке, виле које су настале од душа преминулих девојака и утопљених жена, покопаних без уобичајених погребих обреда.
Према писању етнолога др Слободана Зечевића, омиљено место им је крошња, па се зато не препоручује пењање по дрвећу да се не би узнемириле, запоселе особу или је намамиле у коло да игра до смрти.
Да би се човек заштитио од такве несреће, у џепу треба да носи чен белог лука или пелина, а дрвеће се ритуално кити даровима: сапунима, шареним пешкирима, флашицама парфема и ружевима за усне.
Тројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана многим селима ишле су крстоноше. У поворци су били и коњаници и сва мушка деца свечано обучена у нова одела. Kрстоноше газе преко усева и њива а испред сваке куће чекају их понуде млека, белог мрса и друге хране.
Православни верници обележиће и један од највећих српских празника – Видовдан.
Народ Видовдан доводи у везу, с једне стране са кнезом Лазаром и Kосовским бојем, а с друге, у архаичнијој варијанти, са светим Видом.
Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Kосовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.
