Данас је Светски дан без дувана који се сваке године обележава на глобалном, националном и локалном нивоу у многим земљама.
Ова кампања има за циљ да информише јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима СЗО на сузбијању епидемије дувана.
Опште је познато да дуван има бројне негативне последице по здравље и негативан утицај на нашу животну средину. Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету.
Kако се наводи на сајту Националне асоцијације студената фармације, пушење се убраја у најраспрострањенију болест зависности и представља фактор ризика за 6 од 8 водећих болести узрочникасмртности.
Преко 75 % пушача почиње да пуши између 13. и 17. године, а Светска здравствена организација процењује да у свету има око 1,1 милијарди редовних пушача. Према подацима из 2008, близу 40 % мушкараца, 30 % жена и 10 % младих узраста од 13. до 15. година пуши. Сваке године од последице пушења превремено умре 5,4 милиона људи или дневно 14.800 људи односно сваког минута 10 особа.
Светска статистика каже да је 100 милиона смртних случајева у 20. веку било је узроковано дуваном. Ако се садашњи трендови наставе процењује се да ће дуван бити одговоран за око билион смртних случајева у 21. веку. Дуваном узроковани смртни случајеви ће порасти на више од 8 милиона годишње до 2030. и 80% ће се јавити у развијеном свету.
Kод пушача који пуше 40 и више цигарета дневно у дужем временском периоду, могућност појаве примарног рака плућа је 20 пута већа у односу на непушача. Процењује се да је 25% смртних случајева од малигних обољења последица пушења, 20% од кардиоваскуларних болести и 15% свих смртних исхода последица овог “серијског убице”.
У Србији, према подацима Светске здравствене организације, има 66,4% пушача. Сваког дана се попуши 73 милиона цигарета, а само Београд од својих суграђана на поклон добије 6 тона опушака, при чему један опушак загади до 10 литара воде.
У Србији је, према истраживању из 2006. године, готово две трећине људи изложено дуванском диму у својој кући што је за 4 % мање него 2000.године. Друго истраживање из 2008. године је показало да је 77% младих од 13 до 15 година живи са неким ко пуши у њиховом присуству, што је, иако и даље висок проценат, за петину мање него 2003.године, пише на сајту НАПСЕР-а.
Паклица цигарета некада је коштала мање од 150 динара
Сведоци смо да цене цигарета скачу из године у годину, махом због акциза. Из тог разлога Еспресо је направио компарацију цена цигарета пре десет година и сада.
Чак су и 2013. године пушачи били врло забринути због скока цена. Наиме, у јулу 2013. године цене цигарета компаније Пхилип Морис скочиле су за 10 динара.
Тако су, према тада новој цени, цигарете „Асос слим“ коштале су 210 динара, асортиман „Бонд“ ценовно се кретао од 145 до 170 динара. „Марлборо“ цигарете, више врста, коштале су од 210 до 230 динара!
Потом, „Еве“ је коштао 230, „Филип Морис“ од 190 до 200, а „Парламент“ 270 динара!
Kако је последња инфлација запљуснула и Србију, акцизе на многе производе су скочиле у последње две године.
У јулу 2021. године цигарете марке „Марлборо“ коштале су од 350 до 400 динара, а „Парламент Аqуа Блуе“ био је 430. Почетком прошле године цигарете „Луцкy Стрике“ кретале су се у распону 320-340 динара, док су све цигарете „Палл Мал“ биле 320 динара а „Kарелија“ од 290 до 340 динара.
Но, поскупљена нису стала, те тренутно, најјефтиније цигарете коштају 310 динара а најскупље чак 600!
Наравно, пушачи су незадовољни. Међутим, како је цигарете тешко оставити због саме адиктивности производа или навике или пак осећаја „гламура“, пушачи се све више окрећу електронским цигаретама или резаном дувану и мотању.
Електронски уређаји за дуван коштају између 1300 и 4000 динара а саме „цигарете“ могу да се крећу од 300 до 350 динара у зависности од продајног места.
С друге стране, како пијачне цене нису увек исте и често подлежу исходу ценкања, узели смо у обзир само фабриковани резани дуван.
Дакле, у последњих десет година, можемо приметити пораст цена у дуплом или већем односу. Kако нове одреднице из Правилинка о утврђивању листе стандара из области опште безбедности производа захтевају посебне моделе папира цигарета, није невероватно да дође до даљих поскупљења.
Најављено ново поскупљење
Све пушаче у Србији 1. јула, очекује ново, друго поскупљење у овој години и то највероватније за стандардних 10 динара по паклици.
Разлог за то је акцизни календар, који је усвојен крајем 2020. године, по коме на почетку сваког јануара и јула, цигарете поскупљују због увећања специфичне акцизе од 1,5 динара и то све до 2025. године.
Уз њу се на цену цигарета зарачунава и пропоционална компонента овог намета од 33 одсто, која остаје и у наредном периоду иста, а на све то се додаје и ПДВ. Због свих тих намета произвођаћи повећавају цену за 10 динара што значи да ће љубитељи дуванског дима након јулског поскупљења, у зависности од марке, издвајати од 320 до чак 610 динара по паклици. Од тог новца у буџет би требало уместо садашњих 82,75 да се слије 84,25 динара по паклици.
