Садашњи закон о усељавању квалификованих радника 2020. је усвојила велика коалиција демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) Ангеле Меркел и сада владајућих социјалдемократа (СПД) канцелара Олафа Шолца (Scholz).
Те промене су очигледно биле недовољне и дефицит радника, посебно висококвалификованих, се надаље заоштрио.
Актуелна владина коалиција СПД, Зелених и либерала (ФДП) је стога у петак, после много унутрашњег натезања, кроз Бундестаг прогурала реформу закона о имиграцији радне снаге.
Шта су главне новине регулативе?
Нова је такозвана карта шанси, односно систем индивидуалног бодовања кандидата за усељење на рад. Kритеријуми укључују познавање немачког језика, радно искуство, старост и везе са Немачком. Kанада већ годинама примењује сличан систем.
Немачка убудуће отвара врата ИТ стручњацима чак и без дипломе, под условом да докажу квалификованост. Влада тиме жели да подстакне окаснелу дигитализацију друштва и привреде.
Тражиоци азила са радном квалификацијом који добију понуду запослења убудуће не морају да изађу из Немачке, па да се из иностранства боре за усељеничку дозволу, него могу директно да почну да раде. Услов је да се поништи захтев за азилом.
Промена је и што ће висококвалификовани стручњаци из земаља изван Еворпске уније који долазе на рад убудуће моћи да поведу не само супружника и децу, него и оба пара родитеља, под условом да могу да их издржавају. Родитељи неће моћи да аплицирају за социјалну помоћ.
Kо од нових правила може имати корист?
Очекује се да ће пре свега корист имати немачка предузећа која сада не могу да попуне отворена радна места и тако трпе губитке или не остварују могућу зараду.
Наравно, корист ће имати и радници из иностранства који се надају већој плати и бољим могућностима напредовања у Немачкој. Чак и они који би под садашњим условима морали да напусте земљу добиће прилику да добију боравак кроз обуку или запослење.
Kакви су изгледи за успех?
То што закон о имиграцији квалификованих радника из 2020. није постигао жељени резултат делом је скривила пандемија, ограничавањем прекограничне мобилности.
Уз то, административни захтеви пред кандидатима за усељење на рад надаље су огромни. Процедура је толико компликована и спора да су многи, и међу онима које је нека немачка фирма позвала, у међувремену одустали. Уска грла су немачке амбасаде и конзулати, где кандидати месецима, па и годинама чекају само термин за разговор.
Kако даље?
Владајућа коалиција је обећала да ће радити на поједностављењу и убрзавању улазне процедуре.
Посебни изасланик за миграцијске споразуме Јоахим Штамп (Joachim Stamp) ће појединим земљама понудити квоте за усељење радника у Немачку. Људи из квота ће се усељавати мимо уобичајене процедуре, само уз уговор са послодавцем.
Заузврат, државе које добију квоту ће се обавезати на бољу сарадњу у прихватању сопствених држављана из Немачке. Тај споразум већ постоји са државама Западног Балкана и прописи имају колоквијални назив западнобалканска регулатива.
Владина коалиција новим прописима дуплира важећи контингент за усељавање држављана Албаније, Босне и Херцеговине, Kосова, Северне Македоније, Црне Горе и Србије, са 25.000 на 50.000 радника годишње.
Преговори о предлогу закона о усељавању радника су изнова експонирали неслагање у коалицијама, пре свега између еколошке партије Зелених и привреди блиске ФДП. Шолцова СПД је најчешће играла улогу посредника у свађи.
Социјалдемократи су желели да закон о имиграцији у парламент донесу заједно са планираним изменама закона о држављанству, али то су примедбама спотакли либерали.
Влада о реформи закона о држављанству намерава да разговара колико идуће седмице, а предстоје и разговори о реформи закона о образовању и усавршавању.
Потоњи од та два закона, према речима министра рада Хубертуса Хајла (Heil), једна је од важних полуга подстицаја људима да се пријављују за посао, и то не само из иностранства.
Реформа треба да адресира проблем хиљада и хиљада хронично непопуњених места за радну праксу и шегртовање, на пример субвенцијама за путовање кандидата и радно усавршавање.