У покушају да се надомести недостатак радне снаге са којим се боре предузећа у Немачкој, парламент ове земље одобрио је нови закон о имиграцији. Kвалификовани радници из земаља ван ЕУ на овај начин много лакше ће моћи да дођу до запослења у „локомотиви Европе“, а према речима представника синдиката и послодаваца, то ће се одразити и на раднике у Србији.
Већ почетком ове године Удружење немачких комора трговине и индустрије (ДИХK) је саопштило да се више од половине немачких компанија боре да попуне слободна радна места због недостатка квалификованих радника.
Проценат компанија које се суочавају са потешкоц́ама у запошљавању је на највишем нивоу, утврдио је ДИХK у истраживању које је урадио у 22.000 предузец́а, од којих је 53 одсто пријавио мањак радне снаге.
Иако Немачка није једина земља Европе која има проблем са недостатком радне снаге, прва је повукла овако радикални потез.
Шта су главне измене и које струје подржавају закон?
Немачка очекује да би овом реформом број страних радника из земаља ван ЕУ могао да порасте за 60.000 на годишњем нивоу.
Закон предвиђа да странац може да се запосли у Немачкој на три начина – ако има универзитетску диплому или потврду о квалификацији за рад који признаје ова земља и уговор са послодавцем, ако има минимум две године радног искуства у релевантном сектору и диплому или потврду о стручном оспособљавању (ВЕТ) или ако има потенцијал да нађу посао у тој земљи.
Дуго очекивани закон укључује систем заснован на бодовима који смањује препреке за долазак у Немачку кандидатима према њиховим стручним квалификацијама, годинама и познавању језика.
Радницима мигрантима омогућиће да дођу у Немачку и са и без понуде за посао, а подстицаји обухватају могућност да радници у Немачку са собом поведу, не само супружнике и децу, већ и родитеље, пише ББЦ.
Kако пише Дојче веле, овим законом ће се мигрантима омогућити и брже добијање немачког пасоша као и двојно држављанство.
Мигранткиње и мигранти би могли постати држављани већ након пет година боравка у Немачкој, уместо досадашњих осам.
То се односи на добро интегрисане особе. „Добро интегрисане значи: да говоре немачки језик, да могу да издржавају себе и своје породице, да се држе Основног закон (немачког Устава) и наравно, да нису починили кривична дела“, објаснио је вицешеф посланичког клуба СПД Дирк Визе.
Истакнуто је да ће се власти и даље држати принципа да се држављанство неће додељивати особама које су зависне од социјалних давања, нагласио је Дирк Визе.
У важне промене спада и то да више не би било потребно одрицање од досадашњег држављанства. Мигранти више неће бити присиљени да се „одрекну дела свог идентитета“. То је „промена парадигме“ рекла је министрака унутрашњих послова Немачке.
Закон је усвојен са 388 гласова „за“ – за њега је гласала владајуц́а СПД, либерални ФДП и Зелени, док је 234 посланика гласало „против“, а 31 је био уздржан, пренео је Ројтерс.
Kонзервативни парламентарни блок састављен од опозиционе ЦДУ и њене баварске сестринске странке ЦСУ гласале су против закона, огорчени што ће нови акт омогућити неким одбијеним тражиоцима азила који су већ овде да нађу посао.
Екстремно-десничарска АФД такође је гласала против, уз образложење да Немачка није земља „миграната“, већ „домовина“. Став АФД ипак није већински у немачком друштву.
Kако ће нови закон утицати на тржиште у Србији?
Према речима послодаваца али и синдиката, нови закон ће вероватно узроковати и повећан одлазак грађана Србије, и утицаће и на домаће тржиште рада. Ипак, за запослене који остану у земљи, ово би могло да значи и повољније услове.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић за Еуронеwс Србија каже да ово није први пут да Немачка олакшава долазак нових радника јер се, као и друге европске земље, суочавају са огромним мањком радне снаге.
„И до сада су у великом броју наши грађани одлазили у Немачку, а сада са коначним ступањем на снагу овог закона то ће бити још олакшано и мислим да ће се Србија врло брзо суочити са огромним проблемом мањка радне снаге да не знам ни како ћемо га у крајњој линији решити“, каже она истичући да Србија већ сада има огромне проблеме у појединим секторима попут грађевинарства, трговине и саобраћаја.
Да ће нови немачки закон повећати одлив радника из земље јер је за квалификоване раднике неупоредиво повољнији, мишљења је и Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије. Оцењује да ће послодавци имати проблем јер губе и тако недостајуће квалификоване раднике.
„До сад смо ми као послодавци имали мањи проблем јер су одлазили радници без квалификација. Овај закон у Немачкој обезбеђује могућност да неко, ако има папир да је квалификован и почетно знање немачког, заузме исто место као немачки радник. Може да бира код кога ће се запослити, да бира услове итд“, објашњава он.
Притисак на послодавце да би задржали радну снагу
Атанацковић додаје да ће се одлазак радника навише осетити у оним секторима у којима већ постоји недостатак радне снаге код нас.
„То су практично сви занатски послови, послови у грађевинарству, затим радници у металској струци, већ годинама нам недостају вариоци. Угоститељски радници, трговци, итд. такође су у недостатку“, каже он.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката оцењује да ће мањи број радне снаге довести до свега оног што дуги низ година синдикати својом борбом нису успели да постигну – веће плате и бољи положај запослених.
„Сигурно да ће доћи до већег притиска на послодавце да би задржали радну снагу и доћи ће до одређеног повећања плата. Тамо где су поједини радници неопходни доћи ће до драстичнијег повећања то је сигурно, али овде постоји још један проблем. Барам по ономе што ја чујем, посебно кад су медицински радници у питању, овде више нису само плате разлог зашто грађани напуштају Србију. Овде опште стање у друштву, многе који немају мале плате наводи на то да напусте Србију и оду у неку од земаља ЕУ“, објашњава Савић.
Да ће се одлазак радника из земље сигурно одразити на плате, сматра и Атанацковић.
„И сада је то случај, да су плате у појединим занимањима неупоредиво веће него у другим“, каже он.
