Убијен је по налогу кнеза Милоша Обреновића, Карађорђевог кума, а усмртио га је поверљив човек другог Карађорђевог кума – Вујице Вуличевића. Сам убица Никола Новаковић био је киван јер му је Карађорђе ликвидирао брата током устанка.
Вожду је одузео живот на спавању, ударцем тупим делом секире у главу, после чега ју је одсекао и она је послата султану као доказ, у Цариград.
После убиства, Вујица Вулићевић је саградио цркву брвнару, названу у народу Покајница (данас женски манастир), а Никола Новаковић је убрзо изгубио разум и у једној несрећи га је самлео воденични точак.
Ђорђе Петровић је, иначе, рођен као једно од седморо деце Петронија (Петра) и Марице Живковић, који су се после Кочине крајине настанили у Тополи. Презиме Петровић добио је по надимку свог оца.
У рату између Турака и Аустријанаца, пред крај тог рата, 1787. године, ангажује се на страни Аустрије. По окончању сукоба добија унапређење и медаљу за храброст, да би се одметнуо у хајдуке као вођа хајдучке дружине.
Када су Срби подигли устанак, 1804. године, као одговор на турску сечу кнезова, Карађорђе, у то време већ угледни домаћин и трговац, долази на његово чело. За вођу је изабран средином фебруара 1804. године, на збору у Орашцу, а чином полагања заклетве постаје вожд.
Његов главни захтев био је да дахије напусте Београд и није пристајао ни на какве преговоре са њима. И иначе је важио за бескомпромисног и преког човека, који се није либио да нареди вешање рођеног брата због силовања.
Босански везир Бећир-паша дошао је као султанов изасланик да заведе ред у Пашалуку, али је наишао на чврст и одлучан отпор.
На тзв. Пећанској скупштини 1805. Србија је требало да преда Порти све захтеве. На инсистирање Карађорђа главни ултиматум био је да се укину феудални спахијски односи и уведе унутрашња аутономна управа у Београдском пашалуку. Пошто Турци нису пристали, сукоби су настављени.
Ослобођене су још три нахије, постигнута победа на Иванковцу 1805, а почетком идуће године устанак се шири. Средином 1806. разбијена је турска офанзива, забележена је велика победа на Мишару и Делиграду, а 1807. је уследила борба за ослобођење Београда.
Устанак је пропао 1813. године, Карађорђе је побегао у Аустрију, а следеће године се пребацује у Русију. Године 1816. придружио се грчком покрету за ослобођење, да би наставио борбу за протеривање Турака и из Србије.
Наредне године тајно долази у Србију не би ли се договорио са Милошем Обреновићем о заједничкој акцији. Тада је убијен. Наиме, Милош није желео нове борбе, а Карађорђев повратак носио је опасност од избијања сукоба. Уједно, Милош се бојао да би кум могао да преузме власт.
На свечаној церемонији, коју ће данас у подне предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, биће положени венци и одата почаст вођи Првог српског устанка. Церемонија ће се одржати у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, код Тополе. Венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, Општине Топола, као и удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
