Регистар, који је успостављен од 1. марта 2022. године, по основу Закона о социјалној карти, представља извор података, који су неопходни за вођење поступака за остваривање различитих права и услуга из области социјалне заштите.
Са друге стране, нетачне су тврдње које постоје у једном делу јавности, да систем сам аутоматски исључује кориснике неког права.
Наиме, систем даје податке који су само предуслов да запослени у центру за социјални рад покрену поступак преиспитивања да ли одређено лице, услед новонасталих околности, и даље испуњава законом дефинисане услове да буде корисник неког права, као што је на пример право на новчану помоћ.
Дакле, ниједно лице није престало да буде корисник права по основу аутоматизовано доношене одлуке, већ одлуке доноси искључиво људски фактор.
Овај регистар је допринео томе да грађани лакше и брже остварују права, јер нису у обавези да сами прикупљају податке при подношењу захтева и да троше своје ресурсе (новац и време).
Такође, центри за социјални рад проактивно делују према грађанима да могу да остваре додатно право, што је јединствен пример бриге и односа државе према грађанима. У чак 106.838 случајева грађани су обавештени да могу да остваре неко право, за шта до сада нису знали, а по закону су могли, на пример дечји додатак или право на бесплатан вртић.
Центрима за социјални рад је, кроз формирање 12.590 обавештења о томе да је лице преминуло, омогућено да благовремено реагују на ту чињеницу и да спрече даље исплате.
Истовремено, пронађени су случајеви неоснованих исплата и након што су лица преминула – код права Додатак за помоћ и негу другог лица 4.427 лица, код права Новчана социјална помоћ 1.134 лица и код права Услуге смештаја 308 лица, при чему су у одређеном броју случајева ове исплате биле и по две деценије након смрти корисника права.
Такође, центри за социјални рад су кроз добијена 4.173 обавештења о увећању непокретне имовине породица које користе право Новчана социјална помоћ, и кроз добијена 30.076 обавештења о увећању прихода породица које користе исту ту врсту новчане помоћи, преиспитивали услове за даље остваривање тог права.
С тим што се, како је већ наведено, преиспитивање врши од стране запослених, односно социјалног радника, а не аутоматски.
Регистар је кроз разрешавање 85.605 обавештења о неусаглашеностима података о лицима из интерних евиденција Министарства које се односе на социјалну, дечју и борачко-инвалидску заштиту, као и кроз разрешавање 9.688 обавештења о неусаглашеностима са подацима из Централног регистра становништва, допринео повећању тачности података о лицима, али и о одлукама даљег уживања права, ако су неусаглашености биле од утицаја на то право.
Систем „Социјална картa“ значајно утиче на „смањење грешке социјалне искључености“, али и на „смањење грешке социјалне укључености“, захваљујући благовременим и тачних подацима, који се обезбеђују електронском разменом са различитим државним институцијама у реалном времену.
Од почетка примене система „Социјална карта“, Министарству је изјављено 260 жалби на решења центара за социјални рад, којима је одлучено о праву на новчану социјалну помоћ, Градском секретаријату за социјалну заштиту изјављено је 197 по истом основу, а Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова 291 жалба.
На евиденцији је 176.580 лица која примају новчану социјалну помоћ.
Потребно је имати у виду да грађани, чији се подаци налазе у регистру „Социјална карта“, могу преко портала „еУправа“ да остваре увид у своје податке, који се воде у регистру.
То је додатна могућност, јер свако лице чији се подаци налазе у регистру, може да затражи увид у њих, како од центара за социјални рад, тако и од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чиме је омогућена потпуна транспарентност.
