Српска православна црква и верници данас славе свете мученике Kирика и Јулиту. Јулита је била племићког рода, а рано је остала удовица са тек рођеним Kириком.
Живели су у Иконији и били предани Христовој вери. Свог сина је крстила одмах по рођењу, а кад је имао три године, научила га је вери и молитви онолико колико дете тог узраста може да прими.
Kад је Диоклецијан наредио прогон хришћана, у Иконији је проливена многа невина крв. Јулита је тад узела свог сина и склонила га од незнабожачког гнева у град Селевкију. Међутим, ни тамо није било боље. Јулита је ухваћена и као хришћанка изведена је пред судију.
Пошто је Јулита храбро изјавила своју веру у Исуса, судија је, да би је поколебао, узео њено дете и почео да га милује. Иако дете, Kирик је викао из свег гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!“ и почео је да гребе судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се наљутио, треснуо дете о земљу, шутнуо га и тад се дете скотрљало низ камене степенице и умрло.
Свету Јулиту су дуго тукли, а она ништа није осећала, била је као стуб и упорно је понављала да је хришћанка. Kад су мало престали да је бију, подигли су је са земље, а она је тад видела своје мртво дете и рекла: „Хвала Ти, Господе, што удостоји сина мог такве благодати Твоје, да пре мене мученички сконча за свето име Твоје и прими неувенљиви венац у слави Твојој!“
После многих мучења – бешења, драња коже и преливања врелом смолом, игемон је наредио да јој се посече глава. Мошти светих Kирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду, у цркви Свете Богородице Болничке.
У Србији бројне породице и села данас славе светог Kирика и његову мајку свету Јулиту. У неким крајевима верује се да свети Kирик штити од кожних болести, посебно од шуге, па се тог дана сви болесни купају на изворима и рекама. Постоји и прича да овај светац има власт над сунчевим зрацима и да њима лечи.
Негде у Србији и данас постоји обичај да се склањају страшила са њива јер данас нису потребна, пошто се верује да свети Kирик штити од птица грабљивица.
Данас је пре свега празник љубави мајке и детета, па жене на данашњи дан не смеју да грде и вичу на децу, јер ће у противном бити болесна преко године.
