Kако пише Нова економија, због тога се новим изменама Закона о основама система образовања и васпитања предлаже да школе које не успеју да запосле наставника са одговарајућим образовањем то могу да учине на поновљеном конкурсу, са особама који имају диплому основних студија из тражене области, плус мастер диплому из било које друге области.
На пример, то би значило да математику може да предаје и наставник који је завршио основне студије математике и мастер студије метеорологије.
То до сада није био случај, већ су наставници морали да имају и мастер студије из конкретне области коју ће да предају.
Због тога је, према садашњим правилима, 2,7 одсто наставника нестручно за предмете које предаје, наводи се у образложењу предложених измена.
У систему основног и средњег образовања тренутно ради нешто мање од 75.900 наставника. Од овог броја, њих 2.060 је нестручно, односно имају завршене основне академске, али не и одговарајуће мастер студије, наводи се у образложењу.
Највише наставника без завршених одговарајућих мастер студија има на предметима математика (4,05 одсто), физика (4,02 одсто) и информатика (2,67 одсто).
Предложене измене би требало да смање број запослених који дужи период раде на одређено време због тога што немају стечено прописано образовање, јер се сада отвара могућност да их школе приме на неодређено време по поновљеном конкурсу.
Валентина Илић из Синдиката образовања Србије наводи да је недостатак стручног кадра велики проблем, нарочито у руралним срединама.
„Закон о основама система се морао мењати у том смеру да се не дешава да наставник физичког предаје биологију и хемију, као што смо имали један случај. То нам је у ствари било неко краткорочно решење и сада би држава требало да да неки рок да људи стекну и мастер из тог предмета који ће предавати. Само је важно да имамо стручне људе које ћемо убацати у систем„, каже Илић.
Наводи и да је 2019. године Друштво директора Србије саопштило да око 1.000 наставника у том тренутку није имало адекватно образовање. То значи да се овај број у међувремену повећао.
„То је и противуставно, јер свако дете у Србији треба да има исте услове и исти квалитет образовања„, каже Илић.
Међутим, остаје нејасно (а на шта синдикати нису добили одговор од надлежних) коју плату ће имати наставници који буду запослени само на основу основних студија, односно да ли ће имати исту зараду као и наставници који имају и основне и мастер студије из тражене наставничке области.
Проблем је што, на пример, математичар са завршеним мастером из метеорологије са почетка приче, има завршен мастер, али је запослен само на основу својих основних студија.
„Ако је неко завршио основне студије без мастера, који ће њему коефицијент када почиње да ради, да ли ће бити 17,32 или 16,88 (…) Ако му се вреднују само основне студије, без мастера, он не може да има коефицијент 17,32. Људи који имају основне и мастер студије на наставничком смеру не могу да буду исто плаћени као наставник који има мастер, али из неке друге области„, каже Илић.
Она подсећа да су у новембру прошле године синдикати имали састанак у Влади на коме је министар рада рекао да је просвета једина струка која не може да увози кадар, што је чињеница.
Синдикат образовања Србије је годинама упозоравао да ми немамо технолошких вишкова, већ да ћемо имати технолошких мањкова због јако лошег положаја просветних радника. Млади љди више неће уписивати наставничке смерове, а гледајући по чланству у синдикату, све већи број људи одлази у пензију„, каже Илић.
Наводи и пример Бугарске, где су на посао враћани пензионисани наставници због недостатка кадра.
„Мало је то незгодно. То су људи који су свој радни век провели са децом. Треба имати одређену кондицију и треба имати одређену дозу младости да бисте радили са децом и били у корак са децом. Тако да то није решење„, оцењује она.
Извор: Нова економија
