Отац светог Јована Претече био је свештеник из племена Аронова.
У време цара Ирода, детоубице, служио је Захарија једнога дана у храму у Јерусалиму, када му се у олтару јавио анђео Божји.
Захарија се уплашио, а анђео му рече: Не бој се, Захарија. И објави анђео Захарији да ће му жена Јелисавета родити сина, према молитвама њиховим.
А обоје су били стари, и Захарија и Јелисавета.
Када Захарија посумња у речи небесног весника, рече му анђео: Ја сам Гаврил што стојим пред Богом. И онеми Захарија од тога часа, и не проговори све док му се син не роди, и докле он не написа на дашчици: Јован му је име. Тада му се отворише уста и он величаше Бога.
Касније, када се роди Господ Исус и када Ирод поче убијати децу Витлејемску, посла Ирод људе да нађу и Захаријиног сина и да га убију, јер чу Ирод о свему што се догоди са Захаријом и како се роди Јован.
Видевши војнике, Јелисавета узе Јована у руке и побеже с њим од куће, по каменитим и пустим местима. А када виде војнике да је јуре, она повика гори: Горо Божја, прими мајку с дететом! И отвори се стена и сакри у себи мајку и дете.
Ирод разјарен што Јован не би посечен, нареди те посекоше Захарију пред олтаром.
Крв Захаријина просу се по мермеру и стврдну се као камен, и оста тако као сведочанство злочина Иродова.
А тамо где се сакри Јелисавета са Јованом отвори се пећина, и вода протече и палма родна израсте Божјом силом. 40 дана по смрти Захаријиној упокоји се и блажена Јелисавета.
И оста младенац Јован у пустињи, храњен анђелом и чуван Божјим Промислом до онога дана када је требало да се јави на Јордану.
Извор: Мондо
