Први дан јесени на северној полулопти је 23. септембар. Истовремено, за становнике јужне полулопте почиње пролеће.
Како показују прецизна мерења, јесен не долази почетком прве секунде првог сата тога дана, да она може доћи и који сат раније, односно 22. септембра.
Поставља се питање зашто је први дан јесени 23. у месецу, док остала годишња доба дочекујемо 21.?
Овако произлази да је лето на северној полулопти најдуже годишње доба, а јесен и зима најкраће. Јесен јер почиње два дана касније, а зиму због краћег фебруара.Прецизна мерења показују и доказују да јесен не долази почетком прве секунде првог сата тога дана, да она може доћи и који сат раније, односно 22. септембра.
Поставља се питање зашто је први дан јесени баш 23. септембра, док је први дан пролећа 21. март, први дан лета 21. јун и први дан зиме 21. децембар? Зашто и први дан јесени није 21. септембра?
Овако произлази да је лето на северној полулопти најдуже годишње доба, а јесен и зима најкраће. Јесен јер почиње два дана касније, а зиму због краћег фебруара.Одговор на то треба потражити у нагибу Земље око Сунца.
Земља се не врти око Сунца по кружници, већ по елипси.
Према томе због нагиба по елипси Земља није увек једнако удаљена од Сунца, некада је ближа, а некада удаљенија, па та разлика није толико велика.Што је Земља ближа Сунцу то јој је брзина већа и обрнуто.
А то „најбрже“ Земљино гибање је баш зими (перихел). Супротно од тога Земљн је најспорије лети (афел) па је лето најдаље годишње доба (опет говоримо о северној полулопти).
Одговор на питање зашто онда на северној полулопти зими није топлије јер је тада Земља најближа Сунцу (у својој елипсастој путањи) треба тражити у нагнутости Земље у односу на Сунце.
Земља се нагиње на једну или на другу страну за 23,5 ˚ у односу на еклиптику.
Од нагнућа зависи смена годишњих доба, а не од удаљености од Сунца. Удаљеност од Сунца има утицај само на дужину годишњих доба.
Дневник
