3. октобра се обележава дан посвећен светом Јевстатију или Евстатију, заштитнику ловаца, шуме и горе.
У животопису Св. Јевстатија, налазимо да се у младости звао Плакида, и да је живео од 70 до 120 године после Христовог рођења, у Риму.
Био је страствени ловац и војсковођа у време цара Тита и Трајана. Легенда каже да, полазећи једном у лов на хришцански празник Велики петак, наиђе у шуми на јелена. Божијом помисли појави се светао крст међу роговима јелена и дође му глас Господњи позивом да оде свештенику хришћанском и да се покрсти.
Плакида појавом послуша, оде и покрсти се, заједно са женом и два сина. На крштењу доби име Јевстатије. Након тога врати се поново у шуму на исто место где му се појавио јелен и клекнувши заблагодари Богу сто га је привео Христовој истини. У тај час поново је чуо тајанствен глас који му предрече његово страдање. Одмах затим Јевстатије тајно напусти Рим са својом породицом и премести се у Египат, где је провео прерушен у затишју, петнаест година.
Међутим пред крај владавине цара Трајана, нападоше Варвари Римско царство и цар пошаље два официра по читавој држави да потраже војсковођу Плакида. Божијом помоћи га пронађе у Египту и доведе у Рим. У међувремену цар Трајан је умро а на престо царства је дошао Андријан. Kада позва цар војводу Плакиду да принесе жртву он рече да је Хришћанин и цар га одмах стави на муке и кад му звери не учинише ништа, цар га заједно са женом и синовима баци у тело усијаног металног вола. Трећег дана извадише његово тело мртво а од жара неповређено и сахранише га.
Већ у трећем веку по Христовом рођењу, ловци Хришцански почели су славити Св.Евстатија, као великомученика и заштитника лова по свим областима Римског царства и тако до дана данашњег.
Самоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме, који живот даје, каже једна хришћанска беседа. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства, што грех убиства човек може још и покајати, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље, у којима би малодушни извршили самоубиство, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци.
Св. Евстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије, испуњен тугом, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина.
Верује се да се овај дан ваља прошетати по шумама и ливадама, или парковима у његову част јер ће тако свакога пратити добра, „ловачка“ срећа.
