Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица, а верници га славе и као исцелитеља и заштитника неких заната. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.
Светог Луку као свог заштитника славе и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.
Лука се родио у Антиохији Сиријској од родитеља пагана, а хришћанство је примио рано, око 40 године нове ере. Био је лекар и пратилац Светог Павла, који га је срео у Троади на свом другом мисионарском путовању.
Свети Лука је хеленистички образован, а Павле га зове “љубљени лекар”, док стручњаци за Библију у његовим извештајима откривају смисао за већу медицинску тачност.
Лука пише с лакоћом, отмено. Пажљивије него остали јеванђелисти, Лука указује на истовременост Исусовог живота и тадашњих римских владара, јер се Исус родио за време цара Августа, док је Јован Крститељ почео да делује у доба цара Тиберија.
Лукино јеванђеље је, уз јеванђеља по Матеју и Марку, једно од три синоптичка јеванђеља, што значи да се могу читати упоредо и у њима се помињу исти догађаји, личе једно на друго, док јеванђеље по Јовану следи после три синоптичка.
Лука Христа воли да прикаже као пријатеља сиромашних, солидарног са свим социјално угроженим, милосрдног и обзирног према грешницима.
Лукино јеванђеље је, уз јеванђеља по Матеју и Марку, једно од три синоптичка јеванђеља, што значи да се могу читати упоредо и у њима се помињу исти догађаји, личе једно на друго, док јеванђеље по Јовану следи после три синоптичка.
Лука Христа воли да прикаже као пријатеља сиромашних, солидарног са свим социјално угроженим, милосрдног и обзирног према грешницима.
Сиромаси су по јеванђељу грешници, цариници, удовице, деца, разбојници и болесници и могу се, по Луки, сматрати повлашћенима.
Лукин “Говор на гори” почиње апсолутно: “Благо вама, сиромаси”, а појачава га четвороструки “јао” богаташима. Исус се, по Луки, изјашњава да је послан ради грешника.
Лука истиче и присуство жена у Исусовом делу – Марије, Елизабете, удовице из Наина, жене у Исусовој пратњи.
По Лукином опису, Исус је отеловљење идеала грчког савршенства о којем је сањала грчка душа – лепоте и доброте.
Још је Данте истакао да је Лука “писац Христове доброте”.
Обичаји на Лучиндан
На Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице. Када овца „затеже“, кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи. У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се и: „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима током које вукови долазе до села. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке.
Сваки јеванђелиста на свој начин даје темељне црте Исусовог лика, а за Луку је Исус првенствено Господин, односно господар, који људе плени племенитошћу, лепотом, милином, отменошћу поруке и сјајем наступа кроз који пробија његова божанственост.
Верници славе и Светог Петра Цетињског.
Петар И Петровић Његош (1748-1830) канонизован је као Свети Петар Цетињски.
Према запису владике Николаја, овај светитељ СПЦ је “цео свој живот витешки посветио своме народу”, борећи се да измири завађена племена и одбрани земљу од спољних непријатеља.
Оба посла успешно је обавио, а српска црква и народ посебно славе његову победу над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији.
Године 1784. постао је митрополит и господар Црне Горе, али је живот наставио у монашкој келији где се и упокојио 1830. године.
Извор: Мондо.рс
