Дан примирја у Првом светском рату ове недеље пада у суботу, што значи да ове године нећемо имати право на продужени викенд. Наиме у овом случају не важи систем преноса на први следећи радни дан, који је уобичајен ако празник пада у недељу. Ипак, они који буду радили 11. новембра – имаће право на „дуплу дневницу“.
По систему, „боље ишта него ништа“, сви који раде ове суботе имаће право на увећану зараду и то најмање 110 одсто од основице за рад на дан празника, који је нерадан дан. И ово је дефинисано Законом о раду, члан 108.
Према Закону се додаје и да, ако су се истовремено стекли услови по више основа (рад ноћу, прековремени рад…) утврђених у ставу 1. поменутог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.
Укупно 210 одсто
Према члану 114. Закона о раду, запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду у следећим случајевима:
Ако радите у суботу, примићете 100 одсто редовне дневнице, плус увећање. Односно, за тај дан који проведете на послу ћете практично примити 210 одсто уговорене дневнице.
Да ли је послодавац дужан да вас „дупло“ плати суботом?
Наиме, дешавало се да поједини послодавци не исплаћују дупле дневнице, ако празник пада за викенд, тврдећи да се „субота и недеља не воде као радни дан“.
Питање да ли постоји рупа у Закону, те да ли послодавац има легитимно право да вам не исплати рад на празник ако пада за викенд, проверили смо са адвокатском канцеларијом.
Kако појашњава адвокат Тијана Владисављевић, све зависи од онога што вам пише у Општем акту послодавца и Уговору о раду.
Уколико је у њима јасно дефинисан рад суботом и недељом, онда сигурно остварујете право на увећану зараду.
