Она је истакла да се догађаји као што је трагедија у Основној школи “Владислав Рибникар” не могу ни предвидети, ни у потпуности спречити, али да је потребно усмеравање на понашање деце и ван школе. У том смислу је, каже министарка, оно што је предузето почетком школске године кроз Смернице министарства, било врло оправдано.
“Стицање врлина, усмеравање на понашање деце у школи, али и ван школе, много више знања о томе шта се у душама тих младих бића, деце, догађа и у основној и средњој школи, па и у предшколском узрасту, мора бити наш заједнички задатак”, рекла је Ђукић Дејановић за Танјуг.
Она је говорила и о резултатима увођења и спровођења мера почетком ове школске године.
“Наставници су радили на томе да се више разговара о менталном здрављу деце, породицама из којих долазе, систему вредности. О томе колико једно дете у себи треба да негује емпатију. Колико има разумевања за свог друга, посебно оног који је сензитиван, који има неку различитост, а коју смо склони и као друштво некада више да исмевамо, него да је разумемо. То су неки задаци образовања на којима су просветни радници врло упорно радили ове школске године и ја им се заиста на томе захваљујем”, рекла је Ђукић Дејановић за Танјуг.
Како би се постигао што бољи квалитет комуникације на релацији родитељ-наставник-дете, министарка каже да је покренута пракса отворених родитељских састанака, где су истовремено и наставници и деца која то желе и родитељи.
“Родитељи бескрајно воле своју децу и често немају објективан угао гледања. Кренули смо са праксом отворених родитељских састанака и разговарали на неке теме које делују као периферне, као што је значај физичког здравља у обезбеђењу доброг менталног функционисања детета”, истакла је министарка.
Ђукић Дејановић је истакла да разредне старешине имају све већу улогу, јер иако не могу да познају “у душу” сваког од 30 ученика у одељењу, познају три, четири различита типа деце.
“Просечне деце, оне који су повучени у себе, оне који су врло отворени, оне који су склони прављењу, па и неких инцидентних ситуација. И мораће да имају различит приступ према родитељима свих тих категорија. Због тога смо сматрали да су и награда и то минимално повећање финансија које добијају разредне старешине у процесу награђивања неопходно и мислим да је то било потребно”, рекла је министарка.
Што се тиче проблема недостатка наставног кадра, министарка указује да се не само код нас, већ и у свету, неке професије у педагогији просто гасе и да нема интересовања за њих.
“Код нас је то математика, физика, информатика, хемија, енглески, немачки и српски језик. Ми смо у протеклој години давали стипендије оним студентима који на факултетима уче да буду педагози из ових предмета, али нисмо постигли неки јако добар или задовољавајући резултат тиме. Са ректором БУ Ђокићем и деканима одговарајућих факултета сам недавно имала разговор и определили смо се да ћемо заједно са другим министарствима, и пре свега са креаторима и менаџментом поменутих факултета, морати да направимо један стимулативни приступ, да повећамо атрактивност педагошких занимања”, рекла је Ђукић Дејановић.
С обзиром на интересовање студената за логопедију и повећане потребе родитеља за ангажовањем ових стручњака, министарка потврђује да немали број деце има логопедске сметње.
“Уочено је да немали број деце има и сметње при изговарању одређених гласова, речи, односно да постоје логопедске сметње. Због тога дефектологија постаје све актуелнија. Неке јединице локалне самоуправе имају више деце са сметњама, неке мање, није ситуација свуда иста. Говор је заправо изражавање мишљења, а мишљење је најделикатнија функција коју и дете и одрастао човек има, стога су дефектолози јако потребни”, рекла је министарка.
Она је нагласила да су стручне сугестије јединицама локалне самоуправе да подршка вртићима и основним школама буде већа на начин да ће својим буџетским средствима предвидети плаћање дефектолога, логопеда који ће, пре свега, радити на откривању говорних сметњи.
Извор: Танјуг
