Задушнице су хришћански православни празник који је посвећен сећању на преминуле. Празнује се не само указивањем поштовања нашим прецима већ и кроз великодушност и милостињу према сиротињи и онима којима је то потребно.
Један од обичаја који се упражњава током Задушница између осталих је посета гробним местима наших преминулих (ако је то могуће), паљење свеће и остављање такозваних „Даћа“ на гробљу и у цркви, обично у виду куваног жита. Многи верују да се овим симболичним гестом на неки начин „храни“ душа наших упокојених и да је то дар који њима указујемо, међутим то није истина. Даће се остављају пре свега да би се нахранила сиротиња која ће потом поменути покојника у својим молитвама.
Помен и присећање на наше преминуле су највећи симбол и мотив иза празника Задушнице. Сматра се да је веома важно да се на овај дан присетимо наших упокојених вољених особа и упалимо им свећу на гробном месту или у цркви ако није могуће отићи на гробље.
У току године празнује се укупно четири датума који се називају Задушнице. Оно што имају заједничко је да увек падају на суботу, која је симболичан дан у недељи када иначе посећујемо гробна места наших вољених преминулих и палимо им свеће.
Михољске задушнице служе се у првој половини октобра и добиле су тај назив јер падају у прву суботу пре Михољдана.
Затим имамо Велике задушнице које се такође називају и Зимским задушницама. Овај назив су добиле јер падају на последњу мрсну суботу пре Великог, тј. Часног поста. Због тога што се увек прилагођавају посту, Велике задушнице су покретан празник.
Митровске задушнице, слично као и Михољске задушнице, а и Велике задушнице, добиле су назив по празнику пре кога падају, тј. Митровдану. Интересантан детаљ о овим задушницама је да смо их заправо преузели од Руске православне цркве. Некада се овај празник звао и „затворене“ задушнице јер су се на тај дан затварали гробови.
На крају, ту су Духовске тј. Тројичине задушнице које падају у суботу пред Духове и такође су покретан празник јер се прилагођавају датуму Васкрса. Ове задушнице такође се називају и Летње задушнице.
Све Задушнице осим Михољских сматрају се за васељенске празнике и важе у читавој Православној цркви. Задушнице имају мноштво „парњака“ и упоредивих празника широм света из најразличитијих култура и религија, јер сваки народ и крај имају макар један дан у години када се присећају преминулих и одају им почасти и поштовање.
Ово су датуми за ову годину:
9.март.2024. – Велике – зимске задушнице 22.јун.2024. – Летње – духовске задушнице 5.октобар.2024. – Михољске задушнице 2.новембар.2024. – Митровске (јесење) задушнице
