Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј Драган Икић, протонамесник Срђан Ковачевић, јереј Дејан Ненадовић, јереј Марко Аћимовић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.
Појали су ученици богословије Светог Јована Златоустог из Крагујевца.
Након прочитаног Јеванђелског зачала верном народу обратио се Преосвећени Владика речима:
„У име Оца и Сина и Духа Светога. Браћо и сестре Јеванђеље које смо сада чули је веома поучно. Са једне стране потресно, са друге стране опет видимо како се људи из овог Јеванђеља опредељују и на шта се опредељују током овога живота и шта је коме вредније и шта му је значајније у овоме животу. Чули смо како је један човек дошао пред Христа, али не као пред Бога, не као пред Спаситеља, него је дошао не толико да прими поуку од Њега, него је дошао, како каже Јеванђеље, да га куша.
И заиста данашње Јеванђеље нам помаже да решимо суштинско питање свакога од нас, а то суштинско питање је: Шта то ми треба да учинимо као људи хришћани да би задобили Живот Вечни, да задобијемо Царство Небеско, да задобијемо спасење. Браћо и сестре, Бог није створио човека за пролазност него за вечност. То је његов задатак, да се он у овом животу припрема за Царство Небеско.
Јер овим животом каквим живимо у овоме свету, у овој земљи, или задобијамо Царство Небеско или га губимо, у зависности на шта се човек определи. Да ли човек заиста зна да изабере шта је вредније од вреднијега, шта је значајније од значајнијега. Наравно да сваки од нас мисли да му је ово значајно, а онај други мисли да му је оно друго значајно. Једни мисле само како да дођу до неке власти, до неког чина, до неког узвишења, неко мисли ако да се обогати, а опет има оних, хвала Богу, који мисле најпре како да задобију Царство Небеско. Јер сам је Господ наш Исус Христос рекао: Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а све ће вам се друго дати.
И заиста када ми хришћани знамо ове речи и трудимо се да их применимо у себи, нема потребу да се много плашимо, да ли ћемо имати шта да једемо. Нама је потребно да једемо и потребно да хранимо своје тело, и знамо чиме хранимо совје тело. Али да ли тада размишљамо да је поред тела потребно хранити и душу? А она се не храни ничим овоземаљским, никаквим положајима или знањима, душа се храни Богом. Душа се храни од причешћа Богом. Душа се храни сједињењем са Богом…
Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је припремило братство овога храма уз помоћ благочестивих парохијана.
чтец Ђорђе Милутиновић
