Светски лидери обећали су 2015. године да ће покушати да ограниче дугорочни пораст температуре на 1,5 степени, што се сматра кључним за избегавање најштетнијих утицаја. Ово прво једногодишње кршење не нарушава тај оријентир Париског споразума, али дугорочно приближава свет томе.
Научници кажу да хитна акција за смањење емисије угљеника и даље може успорити загревање.
„Прећи 1,5 степени загревања у годишњем просеку је значајно“, каже професорка Лиз Бентли, извршна директорка Краљевског метеоролошког друштва.
Она је додала да је то још један корак у погрешном правцу.
„Али знамо шта треба да урадимо“, додаје она за Би-Би-Си.
Значајан извештај УН из 2018. каже да су ризици од климатских промена – као што су интензивни топлотни таласи, пораст нивоа мора и губитак дивљих животиња – били много већи при загревању од 2 степена него на 1,5 степени.
Међутим, температуре су наставиле да расту забрињавајућим темпом, показују подаци из Службе за климатске промене Коперник ЕУ из прошле године.
Период од фебруара 2023. до јануара 2024. достигао је 1,52 степена загревања.
Ово једногодишње кршење није велико изненађење. Јануар је био осми рекордно топао месец заредом.
Ове мале разлике су углавном последица начина на који се глобалне температуре процењују за касне 1800-те, када су мерења била ређа.
Сви главни скупови података слажу се о недавној путањи загревања и да је свет у далеко најтоплијем периоду од када су модерни записи почели – и вероватно много дуже.
Светска површина мора је такође на највишој икада забележеној просечној температури – још један знак распрострањености климатских рекорда.
Емисије које загревају планету, углавном коришћењем фосилних горива, наставиле су да расту последњих година.
Научници најозбиљније упозоравају да, уколико се глобалне емисије хитно не сведу на нулу, свет ће ускоро прећи сигурносна ограничења наведена у Париском климатском споразуму.
(Телеграф.рс)
