Ове фишинг кампање биле актуелне и прошле године, а Народна банка Србије је успела да кроз поступке 288 корисника обештети за 12 милиона динара, током маја и јуна. На мети су били корисници различитог узраста, али је злоупотребљавана дигитални новчаник, док се до септембра злоупотребљава Гугл пеј.
У последњем налету коришћења ове преваре од септембра 2023. закључно са фебруаром, обратило нам се 42 корисника, али је тај број оштећених корисника већи, рекао је Бојан Терзић, из Народне банке Србије, за “Јутарњи програм” РТС-а.
У преварама се најчешће тражи да корисници оставе податке са картице, као и једнократна лозинка. Најчешће су то поруке од, како преваранти наводе поште или неких других курирских служби, међутим, како Терзић наводи, притужбе које добија НБС од корисника долазе заиста од људи који очекују пакет.
-У таквој ситуацији се процењује да ли је корисник био крајње непажљив. НБС је разматрала и неке друге аспекте. Најбоље је да корисници буду опрезни- рекао је Терзић и додао да се све разматра од случаја до случаја.
Он је упозорио кориснике да када добију поруку од поште, банке или Нетфликса, да знају да велике компаније неће достављати такву врсту поруке са видљивог броја телефона. Када је број телефона видљив реч је о фишингу.
Банке имају рок, да по приговору, све реше за 15 дана, али уколико одате једнократну лозинку, банке имају правило да такве приговоре уопште не прихватају. Када се то деси, онда поступак траје до 120 дана.
–Још опаснији облик су лажне анкете, где се на друштвеним мрежама креира лажни лого банке и корисници остављају податке, што преварантима омогућава да инсталирају њихову апликацију. Када оставите неко ће вам скинути новац с картице. У овом случају се дешавало да се подигне и кредит- речи су Терзића.
Нсуживо
