Када новац недостаје, решење је одлазак у банку и подизање кредита, али старији од 65 година до те врсте банакрског производа тешко да су могли да дођу до пре неколико година. Сада је то, ипак, могуће, има и банака које имају понуде и за клијенте до 80 година, а осим што могу да подигну кредит, пензионери могу бити и жиранти приликом кредитног задуживања.
Према речима Душана Узелца с портала Каматица, најстарији грађани могу да подигну кредите, уз осигурања која су неопходна, а приликом подизања кредита прво се гледа стабилност прихода пензионера. Он истиче да је најчешћа пракса да последња рата доспе до навршене 75. године, да пензионери углавном подижу кеш кредите, а да се стамбени кредити не подижу само за цео износ стана, него и за део и да могу бити жиранти. Он указује и да међу банкарима постоји категорија млађи пензионер, а то је пензионер који је релативно скоро отишао у пензију и његов животни век је довољан да намири рате кредита.
– Банке имају производ – то су кредити и траже клијенте којима би ту своју услугу продале, а пензионери су за њих квалитетни клијенти – каже Узелац. – Стабилност прихода веома је важна приликом одобравања кредита, а пензионери имају сталне и стабилне приходе.
Узелац истиче да банке не траже да кредити које одобравају пензионерима буду осигурани, али траже да пензионери буду – јер се банка на све начине осигурава како не би остала ускраћена на било који начин.
– Банке су трговци, продају новац, а не нуде помоћ и уколико је, по њиховој процени, реч о клијенту код којег је ризик да неће исплатити кредит повећан, оне ће се тако и понашати. Банка не сме да пита клијента за здравствено стање, али може да каже да ће кредит бити одобрен ако је клијент осигуран, па ако постоји неки здравствени проблем и клијент не може да се осигура, банка неће одобрити кредит – објашњава Узелац.
– Ако готовински кредит није обезбеђен неком некретнином или депозитом, а онај ко је узео кредит нема иза себе никакву имовину која би била предмет оставине, тада ни банка нема за шта да се ухвати на оставинској расправи јер нико неће да преузме дуг – каже Узелац. – У случају стамбеног кредита ситуација је дугачија јер је он најчешће испраћен хипотеком и тада и фамилија преузме кредит да не би дошло до активирања хипотеке, а тада банка има предност наплате путем продаје те некретнине.
Он указује да банке траже клијента који ће вратити кредит, а колики ће он бити дефинише капацитет задуживања, односно висина пензије, те да је рок задуживања дефинисан банкарским правилима и проценом животног века клијента.
– Процена о томе колики ће кредит бити одобрен разликује се од банке до банке, односно од процене колико је, након што се израчуна рата, клијенту/пензионеру довољно за егзистенцију. Уколико је, рецимо, пензија 50.000 динара, дозвољена рата можда неће бити половина прихода, него 30 одсто, односно 15.000 динара. Оквир износа кредита утврђује се тако што се износ рате множи с бројем година/месеци за колико дуго пензионер може да се задужи. Иначе, процедура добијања кредита за пензионере је, у односу на остале грађане, упрошћена јер када се донесе пензионерски чек, банка нема потребе да проверава оно што проверава код запослених – фирма у којој се ради, позиција у фирми, у којој је бранши фирма… Код пензионера то није случај и њима се кредит одобрава, такорећи, по аутоматизму – каже Узелац.
