Сретење Господње је један од најсвечанијих празника хришћанства. По јеврејском закону, свако дете је доношено у храм 40 дана после рођења. Четрдесети дан по рођењу Исуса Христа, Дева Марија са Јосифом одлази у Јерусалим у храм Божији, носећи младог Христа, да испуни двоструки Господњи закон, да се очисти од порођаја и да представи Господу своје новорођенче које је Симеон Богопримац примио на руке.
На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже “Сретење обретење”.
Они који живе у близини зоолошког врта, прогнозу ће оставити медведима. Верује се да управо ове животиње данас одређују какво ће нас време чекати у наредном периоду.
Ако је на Сретење сунчан дан и медведи изађу из јазбине и уплаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Ако не види сенку, изаћи ће из својих пећина да потраже храну и зима је готова.
Колико је ово веровање уврежено доказ су многобројни посетиоци зоолошког врта у Београду који су раније долазили да виде понашање мечке Гордане.
Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Овога дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ако прво сретне црномањастог, за таквог ће се удати, а ако сретне плавог, онда за таквог. Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.
Према канону православне цркве Сретење је сврстано у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Празник се слави од времена цара Јустинијана, у црквеном календару је обележен црвеним словом, а у Србији има велико значење и симболику.
Сретење се слави и као крсна слава.
