У Србији обавезно осигурање пољопривредника никада није истински заживело, већ је исплата њихових пензија и у најбољим годинама дотирана са 80 одсто из буџета
Када год се у последње време Јелена Танасковић, министарка пољопривреде, сусреће с удружењима пољопривредника, једна од тема на столу су и њихова дуговања према Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО).
Оно што је познато јесте да дуг износи стотине и стотине милиона евра, да је из године у годину све већи и да никада реалистично неће бити наплаћен. То је још један разлог да се постојећи, финансијски урушен, систем пензијског осигурања пољопривредника напусти и пређе на систем социјалне заштите пољопривредника из буџета.
Иначе, према последњим расположивим статистичким подацима Фонда ПИО закључно с новембром 2023. године, укупно има 136.376 пољопривредних пензионера чија је пензија без јануарског повећања 17.225 динара. Мање од најниже пензије прима 24.023 пензионера. Иначе, најнижи износ пензије је 17.112,14 и њу прима 95.390 ових пензионера. До просечног износа од 17.225 динара пензију прима 119.707 пољопривредника, а до износа просечне зараде за октобар која је износила 86.738 динара пензију је примао 136.341 пензионер.
Упитани како овај проблем може да се реши да не буде баласт ни за пољопривреднике ни за државу, др Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета Србије (ФС), објашњава да се ФС залаже за укидање обавезне наплате пензијских доприноса у случају пољопривредника.
– Јавни систем пензијског осигурања, који постоји и у Србији и практично свим земљама континентална Европе, замишљен је пре више од једног века као систем пензијског осигурања за раднике који примају редовне месечне зараде и њихове послодавце које их исплаћују, да део тих исплата одвоје за пензијске доприносе и на тај начин обезбеде извор пензијских прихода за остареле раднике. Међутим, овај концепт није најпогоднији у случају пољопривредника, чији су приходи изразито сезонски (а не редовни) и прилично неизвесни услед потенцијалних временских непогода и сличних ризика – каже Алтипармаков.
Зато, додаје, пензијско осигурање пољопривредника заправо и никада није заживело на начин као што је то случај с пензијским осигурањем радника, иако су се многе земље у региону и Европи трудиле да пензијско осигурање пољопривредника субвенционишу из буџета и подстичу на друге начине, али су резултати били разочаравајући.
Зато се велики број земаља одлучио да пољопривреднике искључе из система обавезних пензијских доприноса и да им омогући да доприносе плаћају на добровољној бази, док би они који их не плаћају били покривени системом социјалне заштите.
– На пример, суседна Румунија која такође има велику пољопривредну популацију као и Србија управо је овакву једну реформу разматрала и усвајала пре неколико година. Тако ни у Србији обавезно осигурање пољопривредника никада није истински заживело, већ је исплата пољопривредних пензија и у најбољим годинама дотирана са 80 одсто из буџета, а већ дуги низ година пензијски доприноси покривају свега пет одсто расхода за пољопривредне пензије, без икакве перспективе финансијског опоравка у будућност – каже саговорник.
Зато је ФС пре неколико година препоручио да се укине наплата пензијских доприноса за пољопривредне осигуранике (евентуално да се остави само за оне имућније са, на пример, земљишним поседом већим од 10 хектара) и да се заштита пољопривредника у старости организује кроз систем социјалне заштите, будући да су садашње пољопривредне пензије ионако само минимално веће од износа новчане социјалне заштите.
– При томе, трошак за буџет од укидања обавезне наплате доприноса од пољопривредника био би крајње маргиналан (0,1 одсто буџетских прихода), а пољопривредници који то желе могли би да наставе добровољно да уплаћују доприносе и на тај начин остваре услове за старосну пољопривредну пензију. На овај начин би се не само поједноставио и унапредио пензијски систем већ би се постигла праведнија расподела јавних средстава и омогућила додатна заштита и бенефиције пољопривредној популацији која је, у просеку, међу угроженијим у Србији – истиче др Алтипармаков.
Укидање обавезне наплате доприноса за пољопривреднике би, наглашава, значило и аутоматско брисање стотина милиона књиговодственог дуга и доцњи које пољопривредници имају према Фонду ПИО, који ионако никада реалистично неће бити наплаћен, а ствара додатне непотребне компликације пољопривредној популацији где су чести примери да наследници не спроводе оставинске расправе због ових акумулираних дугова за пензијске доприносе.
Од када је 1986. године у Србији уведена обавеза плаћања ПИО доприноса за пољопривреднике, било је много измена закона, чији је циљ био да стимулишу пољопривреднике, барем носиоце домаћинства, да плаћају доприносе – али су резултати сваки пут били поражавајући.
Тако ни почетком транзиције, 2002. године, када је број пољопривредних осигураника био два пута већи од броја пензионера, наплаћени доприноси нису могли да покрију ни петину пензијских расхода који су више од 80 одсто морали да се дотирају из буџета.
С модернизацијом друштва природно долази до смањења пољопривредне активности и броја пољопривредника, док се с друге стране повећава број радника и нарочито самосталаца због значаја приватног предузетништва у савременој економији. Тако да је очекивано да се број пољопривредних осигураника, као и пољопривредних пензионера, смањује током времена. При томе, не само да се број пољопривредника смањује већ већина њих и не плаћа доприносе ПИО. Делом је то резултат објективних околности – многи од њих су материјално слабијег стања и не могу редовно да одвајају средства за доприносе, нарочито током слабијих пољопривредних сезона, истакао је раније саговорник.
Али отпочета модернизација државног апарата и увођење система е-аграр могли би да буду идеална прилика да се то промени и да Србија оствари вишеструке користи од преласка на систем буџетски финансиране социјалне заштите пољопривредника, без обавезе плаћања доприноса.
Министарство: размишља се о могућем репрограму дуга
Када је реч о питању дуговања пољопривредника према Фонду ПИО, Министарство пољопривреде наводи да активно ради на проналажењу решења, као и да је у претходном периоду одржан низ састанака с представницима Фонда ПИО, Пореске управе и Републичког фонда за здравствено осигурање.
– Како би се изашло у сусрет пољопривредним произвођачима и пронашло прихватљиво решење овог проблема, тренутно се разматра могућност да се пољопривредницима одобри репрограм, односно да им се одобри одлагање плаћања дугованог износа на рате, до 60 месеци, а пољопривреднику који буде редовно измиривао доспеле обавезе које су одложене, укључујући и своје редовне обавезе.
