Тако се број оболелих повећао на 17, 14 у Београду где је и пријављена епидемија, а троје у Војводини. Пооштрене су мере епидемиолошког надзора. Стручњаци позивају родитеље да вакцинишу децу.
Међу зараженима од малих богиња су деца, али и старији од 40 година.
Оно што им је заједничко – готово идентичан вакцинални статус. Међу зараженима од малих богиња су деца, али и старији од 40 година. Оно што им је заједничко – готово идентичан вакцинални статус.
Утицај друштвених мрежа
Родитељи су одлагали вакцинацију под утицајем друштвених мрежа и непроверених ставова.
– Увек има родитеља који имају дилеме, питања.Ту су утицаји друштвених мрежа и различитих других утицаја. Наша ревизија картотека се спроводи континуирано, имамо интерну ревизију о сваком невакцинисаном или непотпуно вакцинисаном детету – истиче др Ташана Петровић из зрењанинског Дома здравља.
Појачан епидемиолошки надзор
Поред ње, појачан је и епидемиолошки надзор.
– Сваку сумњу на морбиле треба пријавити. Тако да свака повишена температура која је праћена осипом евентуално би требало да буде пријављена, опсервирана, јер није једноставно да такви пацијенти шетају улицом, пошто се ради о високозаразном обољењу пацијент може заразити велики број нових пацијената, треба да се изолује и лечи – истакао је др Слободан Маричић, педијатар новосадског дома здравља.
Лекари упозоравају да одбијањем вакцинације родитељи угрожавају своју, али и туђу децу која због здравственог стања нису у могућности да приме вакцину.
Аутизам нема никакве везе са ММР вакцином
Негативан учинак антивакциналног покрета се одражава на вакцинални обухват свим вакцинама предвиђеним календаром имунизације, посебно ММР вакцином. Пожељни вакцинални обухват од 95 одсто, колико је потребно достићи да се одржи статус елиминације морбила у Србији, није постигнут током последњих година. А један од разлога је фама да је ММР вакцина узрочник аутизма.
– Аутизам нема узрочно последичне везе са ММР вакцином – истичу наши саговоници. – Нажалост, нижи обухвати ММР вакцином у Србији имају објашњење у неодазивању на вакцинацију (највећи број случајева) или отвореном одбијању родитеља да вакцинишу децу (мањи број родитеља). Значајан утицај на одлуку родитеља да избегавају да вакцинишу децу има антивакцинални покрет, који је веома агресиван у медијима, посебно на друштвеним мрежама.
– Често се борба против вакцина поистовећује са борбом против естаблишмента, а све чешће и против фармацеутске индустрије. Питање личних слобода, односно права на одлучивање угрозило је одговорности појединца према друштву у целини. Ово питање се и сада намеће као горуће у условима погоршане епидемиолошке ситуације малих богиња, а код нас је присутно уназад 15 до 20 година и углавном је везано за ММР вакцину – напомињу лекари Института за јавно здравље Војводине. – Данас смо сведоци да одређен број грађана више верује непровереним информацијама које пласирају нестручне, али популарне личности, којима се даје медијски простор. А неспорна је чињеница да невакцинисане особе пре свега потенцијално угрожавају сопствено, а онда и здравље особа из своје околине. Резултат масовнијег амбивалентног односа према вакцинацији су епидемије оних заразних болести чија појава се може спречити применом вакцина.
РТС, Дневник
