– Ово је најтоплији фебруар, ту нема дилеме. Досадашњи рекорд средње температуре за фебруар месец био је 9,1 степен и забележен је 1966. године. Ове године ће бити за неки степен више. Ово су температуре примерене крају марта и почетку априла. Али зато се десило пре неколико година да је април био хладнији од марта – рекао је Тодоровић за Танјуг.
Тодоровић је рекао и да очекује натпросечне температуре и у првој половини марта које ће се кретати од 15 до 20 степени, а да ће се температуре у условно речено хладнијим данима кретати од 10-12 степени што је, како је истакао, изнад просека за овај период године.
Гледајући досадашњи ритам временских прилика током читаве зиме, како је навео, нису уочени показатељи који би указали да ће у наредном периоду наступити озбиљно захлађења које би донело снежне падавине у нижим пределима, па чак и у планинским пределима.
– Тек на висинама изнад 1.300-1.400 метара можемо очекивати снег. У Београду је пало свега 10 одсто просечних месечних количина – рекао је Тодоровић.
Тодоровић је навео да не верује у глобално загревање изазвано људским фактором, јер како је рекао, гледајући мерне податке 300 година уназад постоје сталне варијације, али се суштински ништа не мења.
– Постоје сталне варијације. Просечна температура иде навише за степен до два, па после 50 година иде мало наниже – рекао је Тодоровић.
Он је истакао да када је Србија у питању постоје подаци који датирају 170 година уназад и да они не показује суштинске промене.
– Показује промене, пораста па пад, али када узмемо читав низ, бележи се тренд пораста температуре за 0,3 степена на 100 година. Када бисмо узели последњих 30 година тај тренд би износио неких четири или пет степени на 100 година, али то није мерило и није добар узети тако кратки низ – оценио је Тодоровић.
Тодоровић наводи да је крајем 19. века наступио један условно речено хладни период, гледајући те средње температуре.
– До почетка 20. века био је један топли период, сличан као и ових последњих 30-35 година, са сличним овим епизодама и екстремима температура, а онда је крајем 50-тих па до средине 80-тих био неки мали пад температуре – рекао је Тодоровић.
Тодоровић је појаснио да се температурне промене у трајању од неколико деценија у климатологији називају „северно-атланска вишедеценијска осцилација“ и да оне подразумевау смене топлијег и хладнијег времена у распону од неколико деценија.
