Правилник о оцењивању ученика у основном образовању тек је ступио на снагу, а већ се говори о његовом повлачењу или изменама. За просветне раднике је споран члан 5 који каже да уколико је више од половине родитеља у једном одељењу незадовољно радом наставника могу да се жале управи школе и да траже да се преиспита његов рад.
Они који су радили на изради Правилника наводе да су овим желели да се дефинишу јасне процедуре како родитељи могу да поднесу жалбу на рад наставника. Тврде да су до сада школе, али и инспекција Министарства просвете затрпаване анонимним пријавама. Са друге стране, наставници сматрају да је то још један корак ка даљој деградацији просвете.
Наводе да је опште познато да наставници пред крај полугодишта и крај школске године трпе огропан притисак од родитеља и ученика за поправљање оцена. Сматрају да је ово „ветар у леђа“ да се ти притисци додатно појачају.
Да би могло да дође до преиспитивања Правилника о оцењивању најавила је претходних дана министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.
„Измене овог документа или његово повлачење, ако нарушава дигнитет наставника, нису никаква катастрофа“, рекла је Ђукић Дејановић и додала да ће повлачењу или измени Правилника још једном разговарати са свима са којима је разговара током припреме документа, а то су четири репрезентативна синдиката и Друштво директора Србије, за које тврди да нису имали примедбе на садржај документа.
Приговор на рад наставника
Иначе, спорни члан 5. Правилника о оцењивању ученика у основном образовању каже „у случају да родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу са законом и Правилником о оцењивању, школа спроводи процедуру у којој се утврђује његова одговорност и предузимају се одговарајуће мере“.
Друштво директора школа Србије упутило је допис Министарству просвете да се још једном преиспита Правилник о оцењивању у основном образовању, односно члан пет где су дефинисане процедуре како родитељи могу да се жале на рад наставника. Они сматрају да том члану није место у Правилнику о оцењивању.
„Сматрамо да тај члан 5 не треба да стоји у Правилнику о оцењивању, јер већи део тога већ постоји у Закону. Ако већ причамо о притужбама на рад запослених у школи, свака школа има свој Правилник о раду и то би могло да се угради у Правилник о раду“, каже за Еуронеwс Србија Роберт Џунић из Друштва директора школа Србије.
Тврди да Друштво директора школа Србије није учествовало у изради Правилника, да су позвани на састанка када је документ већ завршен.
Додаје и да се у јавности погрешно тумачи члан 5, када се каже да родитељи могу да оцењују рад наставника.
„Реч је о Правилнику о оцењивању, па можда то неког асоцира да ће родитељи моћи да оцењују наставнике. Родитељ не може да оцењује рад наставника. Родитељ има право приговора, уколико је незадовољан радом наставника“, објашњава он.
Марић: И до сада наставници под притиском
Јасминка Марић из Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ рекла је недавно за Еуронеwс Србија да су били једини синдикат који је одмах указао на проблем са спорним чланом 5 у Правилнику о оцењивању у основној школи.
„И до сада су наставници били под огромним притиском ученика и родитеља због оцена, а сада ће то бити још израженије. Сада сви могу да расправљају о раду наставника и његовом понашању. С пуним правом су колеге забринуте за посао који обављају, како да се опходе, да ли ће због оцене или начина како предају доћи под лупу надређених у школи“, каже Марић за Еуронеwс Србија.
Наводи да су и до сада наставници били под огромним притиском, а да су сада „отворена врата“ да се тај притисак додатно појача.
„Не треба да нас чуди што нико неће у наставнике. Нико неће да га неко прозива, да нема свој систем рада, критеријуме. На шта се ми сада сводимо? Једноставно ћемо бити у позицији да ученицима поклонимо оцене, дајемо оцене онако како они сматрају да треба и биће све у реду. Да ли нам је циљ такав начин оцењивања? Зашто додатно деградирамо наставнике“, пита Марић.
Експанзија вуковаца
Анализа резултата завршног испита за прошлу годину показала је да је број вуковаца и даље нереално велики, ако се зна да ти ученици треба да се издвоје у својој генерацији као изузетни, не само у погледу знања наставних садржаја, већ и у смислу додатног ангажовања вреднованог кроз минимално једно признање или награду.
На крају школске 2022/23. године 7.454 ученика или 12,7 одсто добило је Вукову диплому. Дакле, сваки осми ученик у генерацији издваја се као изузетан, али ту изузетност многи нису показали на малој матури.
То се показало и у претходним извештајима о анализи завршног испита коју ради Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Претходних година препорука Завода била је да школе морају више да радити на унапређењу школског оцењивања.
Сугерисали су да свака школа треба да анализира постигнућа на завршном испиту и да их упореди са општим успехом ђака, те да сагледају разлоге евентуалног одступања у односу на републички просек. На школама је и да осмисли начине за ублажавање тих разлика.
Школске управе у којима се бележи највећи проценат ученика носилаца дипломе „Вук Караџић“ су: Лесковац (18,4%), Ниш (15,6%) и Јагодина (13,9%). И претходних година су се поменуте школске управе истицале у погледу броја вуковаца. Најмањи проценат ученика носилаца дипломе „Вук Караџић” бележи се у школским управама: Ваљево (7,9%), Ужице (9,2%) и Чачак (9,8%).
Просечно постигнуће вуковаца на сва три теста је више у односу на републички просек. У анализи се наводи да се најмање просечно постигнуће вуковаца бележи у Косовско-поморавском, Косовском, Рашком 2 – Нови Пазар и Јабланичком округу.
Највише просечно постигнуће вуковаца бележи се у Граду Београду и Шумадијском округу.
