Кад је Свети Теодор пошао у војску у граду Амасији (данашња Турска), отпочео је прогон хришћана под царем Максимилијаном и Максимином. Како Теодор није желео да сакрије да је хришћанин, бачен је у тамницу.
Судија је покушао Теодора да измори глађу, али се Теодору у самици јавио Христос и рекао му: “Не бој се, Теодоре, ја сам са тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, заједно ћемо бити на небесима”. Тада су се Теодору у тамници јавили и анђели, који су уплашили тамошње стражаре.
Осуђен је на смрт и бачен у огањ 306. године.
Теодорове мошти сада се налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори, задужбини Ђурађа Бранковића.
Српска православна црква сећа се Теодора Тирона и на Тодорову суботу (Тодорицу) која увек пада у прву суботу Велико ускршњег поста (ове године – 19. марта).
Према обичајима, хришћани на тај дан кувају жито које освећују у цркви и тако прослављају Светог Теодора.
Верује се да је Свети Теодор Тирон и заштитник стоке, а посебно коња, тако да се његов дан прославља и као Коњски дан.
У појединим деловима Србије верује се да молитвама Тирону можете да се излечите од несвестице (падавице).
