Иако још званично није завршена, зима 2023/2024. већ је оборила многе рекорде и сврстана је у најтоплије зиме од свих још од 1888. године. А судећи по досадашњим прогнозама и рекордним температурама које су наступиле након топлијих зима, пред нама је највероватније једно од најпакленијих лета.
Србија се греје брже од остатка света
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у сезонској прогнози за ову зиму, издаваја се интересатан детаљ: претходна најтоплија зима била је 2007. године, а након ње је дошло лето током којег је забележена рекордна температура у Србији – читавих 44,9 степени Целзијусових! Дакле, сигурно је да нам следи нови летњи пакао, а то за „Блиц“ потврђује и климатолог Горан Пејановић, заменик директора РХМЗ.
Напомиње да су и лета и зиме у Србији све топлији, а један од разлога томе су климатске промене, односно, глобално загревање, због чега је температура на целој планети порасла за преко 1 степен, а у Србији за чак 2 степена, ако гледамо период од 1951. године. Србија се наиме, загреје више и брже од светског просека!
Забрињавајуће чињенице о температури у Србији
– Од пет најтоплијих година имамо четири после 2018. године. То нам говори да долази до убрзања климатских промена, односно, до све веће и веће температуре. Ова зима је била топла и најтоплија је у Србији за 3,9 степена од нормале, а у Београду је била топлија за чак 4,5 степена. Када би погледали рангове до 2007. године, најтоплија зима се десила баш те године, у лето 2007. када смо имали температурне рекорде и када је у Смедеревској Паланци забележена температура од 44,9 степени. После тога наступила су још четири топлија лета, 2018, 2019, 2022. и најтоплије 2023. године. Видимо да се греју и лета и зиме, наиме, целе године нам се греју – каже Горан Пејановић.
За још један разлог све топлијих година, уз климатске промене, наводи и атмосферско океанске феномене. Климатолог подсећа да смо прошле године и ове зиме имали веома топли, пацифички, али и тропски океан. У питању је феномен познат под именом „Ел Нињо“, који доприноси подизању годишњих температура.
Пола лета обележиће тропски дани
– Што се тиче следећег лета, за ту прогнозу користимо нумеричке моделе за прогнозу климе за дуже периоде. По резултатима модела, температура ваздуха би требала да буде изнад просека са одступањем од 2 степена. Рецимо да би средње сезонске температуре биле од 21 до 25 степени, а у вишим брдовито – планинским пределима од 13 до 18 степени. Међутим, оно чега се највише бојимо је број тропских дана, а то је када максимална дневна температура прелази 35 степени што јако отежава живот људима и животињама и остале системе – каже Пејановић.
По истом моделу прорачуна, падавине током лета 2024. године се очекују у просечној количини, од 160 до 250 милиметара по квадратном метру, а нешто више би биле у планинским крајевима, око 220 до 290 милиметара по квадратном метру.
Горан Пејановић истиче да би број дана са максималном температуром, преко 30 степени, овог лета требао да буде 35 до 60.
– Треба очекивати да пола лета буде са максималном температуром већом од 30 степени!
Најтоплија прошла лета
Када је прошло лето у питању, оно је било 11. најтоплије лето у Србији са највишим температурама на Палићу и Копаонику, за период од 1951. до 2023. године, а најтоплије лето икада је било лето 2012. године.
На Копаонику је 2023. било топлије за скоро 3 степена од просека, са средњом температуром од 13,09 степени. Ипак, највиша температура од 39 степени измерена је 25. јула 2023. у Димитровграду, и 4. августа у Нишу, исто 39 степени.
Палић и Сомбор оборили рекорд тропских ноћи
– Досадашњи број тропских ноћи, дакле у периоду када меримо минималну температуру, на Палићу и у Сомбору је био 21. То је превазишло максимум од 19 тропских ноћи из 2015. године. Можда се то некоме чини мало, али лето рачунамо од јуна до августа, 92 летња дана, и од свих тих дана Палић је имао чак 21 тропску ноћ. Тада је врло тешко спавати и одморити се, и још када имате у току дана високе температуре онда говоримо о топлотним таласима, а они највише сметају људима – каже климатолог.
О опасности топлотних таласа говоре и подаци из 2003. године у Француској 2003. године, када су у јуну и јулу, каже Пејановић, изазвали преко 50.000 смртних случајева. Зато је проблем климатских промена и глобалног загревања, истиче, велики.
Како да помогнемо планети, а онда и себи?
– Важно је да већина грађана постане свесна тога. Потребно је да се смањи емисија гасова, као што су угљен диоксид и метан, јер почињу да превазилази концентрацију из задњих око 30 милиона година. Такође, потребна је адаптација на те промене. Рецимо, како подесити пољопривреду за нове, топлије, режиме, да ли да се више гаји преко зиме, а мање преко лета, јер смо у задњих 23 године имали 8 великих суша и штета је енормна, а 2000. године се процењује штета на преко 7 милијарди долара у пољопривредној производњи. Значи да је већа штета од суша него од поплава, која нас је 2014. коштала 1,4 милијарди долара, а најтоплијег лета 2012. од суше штета је била скоро 2 милијарде долара – каже за „Блиц“ Горан Пејановић.
Високе температуре и повећана влажност изнурују организам
Климатолог закључује да је пред нама дуго топло лето и поручује да будемо спремни на топлотне таласе који много сметају људима због температура виших од 30 степени.
Али, није у питању само висока температура, већ због климатских промена долази до повећања садржаја водене паре у ваздуху и збирно, велика температура и повећана влажност од 15 одсто више у односу на раније периоде, изнурава организам. Влага се повећава због испаравања океана и због испаравања земљишта. Рецимо, ако је влага 50 одсто, а температура 30 степени, онда је ефективна температура већ 35 степени што је приближно телесној температури и тешко реагујемо у таквим ситуацијама – упозорава наш климатолог.
Најврелији и најсушнији фебруар 2024.
У прилог све топлијим годишњим добима и годинама у целости говоре и подаци РХМЗ о фебруару који је донео рекордно високе температуре и који је био најврелији и најсушнији икада, за чак 7,1 степен топлији од просека у периоду 1961-1990. године.
Највиша максимална дневна температура ваздуха у Србији је у фебруару ове године износила 22,8 степени, а забележена је 6. фебруара у Зајечару, док је у Београду 26. фебруара измерено 21,4 степена. Забележени број ледених дана је у већини места за три до четири, а у планинским пределима за 7 до 13 дана мањи од просека за фебруар. На Црном Врху никада раније није забележен изостанак ледених дана током фебруара. Најмање до сада забележено је био један ледени дан у фебруару 2016. године.
Слободан Совиљ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем, ране најаве и упозорења у РХМЗ, рекао је раније за „Блиц“ да је фебруар 2024. био најтоплији у историји мерења и подсетио је да је претходни рекорд остварен 1966. године, када је средња фебруарска температура била 9,1 степен.
Сваког дана било нам је топлије за 8 степени у фебруару
– Последњих 30 година, средња минимална температура у Београду у фебруару је била 3,8 степени, а средња максимална 7,8 степени. Ове године је средња максимална температура била 15,9 степени. Дошли смо до одступања од 8,1 степен. Нама је свакога дана било топлије за 8 степени него што би требало да буде ако погледамо статистичке податке. То је изузетно велико одступање, веома неуобичајено. То је екстремна појава с обзиром да се често сусрећемо да имамо једну или две седмице високе температуре, након чега уследи захлађење, али ипак одступање не буде тако велико као сада – каже Совиљ за „Блиц“.
Чак и током претходне јесени која је била најтоплија у историји мерења, одступања максималне температуре су била до 5-6 степени. Зато је одступање од 8,1 степен изузетно велико!
Током ниједног од 29 дана овог фебруара максимална температура се није спуштала испод средње референтне вредности од 7,8 степени. Ако погледамо конкретно за Београд, максималне температуре су биле од 9,4 степена 2. фебруара до 21 степен, колико је измерено 26. фебруара. Ниједно озбиљније захлађење није регистровано током месеца – каже Слободан Совиљ.
Температурни рекорди по градовима
Ипак Београд није станица која је имала рекордно измерену температуру. Најтоплије је било у Лозници, са средњом максималном температуром 16,3 степена, у Ваљеву је измерено 16,2 степени, у Крагујевцу 16,1 степен, на Златибору и Сјеници, где су планинске станице за мерење са надморским висинама око 1.000 метара, средња максимална температура била је 10 степени.
Топлотни таласи у Србији
Средином 20 века у Србији се у просеку годишње дешавао један топлотни талас, мада су биле честе године и без иједног, а просечна дужина трајања је била 6 дана, да би током последњих 10 година, просечан број топлотних таласа по години износио скоро 4, док је њихово укупно трајање у просеку око 28 дана, пише „Клима 101“.
Поред чињенице да су постали чешћи и да дуже трају у Србији су топлотни таласи протеклих година постали и интензивнији. Један од најинтензивнијих топлотних таласа догодио се у јулу 2007. године током којег је забележена и до сада највиша температура од када постоје мерења код нас од – 44,9 степени 24. јула у Смедеревској Паланци. Недостајао је само 0,1 степен да Србија уђе у групу европских земаља у којима је измерено 45 или више, а у коју је ове године ушла Француска током топлотног таласа у јуну.
Овај топлотни талас из 2007. који је захватио целу југоисточну Европу, налази се у групи 10 најинтензивнијих топлотних таласа икада забележених на старом континенту. Иначе он је и један од ретких за које постоји процена утицаја високих температура на здравље људи код нас. Током ове вишедневне епизоде са изузетно високим температурама код старијих особа је забележена додатна повећана смртност од 76 одсто у односу на референтне вредности за то доба године.
