Овим планом предвиђена је траса пута дужине 163,75 километара са три тунела и више од 130 мостова. Такође, на траси је планирана и 21 петља.
Пут, како се у документу наводи, мора да се изгради тако да има две физички одвојене коловозне траке, са две саобраћајне траке за сваку коловозну траку, с тим што свака саобраћајна трака мора да буде широка најмање 3,5 м, као и да свака коловозна трака, периодично на око 2 км дуж трасе, има посебну нишу/траку ширине 3,5 м и дужине 30 м, за принудно заустављање возила. Потребно је и да остали елементи пута (полупречник кривине, уздужни нагиб, ивичне траке и сл.) омогућавају брзину до 100км/х, пише пословни портал еКапија.
Граница просторног налази се на деловима територија Лајковца (Доњи Лајковац), Лазаревца (Чибутковица, Трбушница, Крушевица, Барзиловица, Брајковац, Дудовица), Аранђеловца (Прогореоци, Партизани, Венчане, Раниловић, Буковик, Мисача, Орашац, Стојник, Копљаре, Бања и Врбица), Тополе (Белосавци, Загорица, Јунковац, Маскар, Рајковац, Клока, Јеленац, Трнава, Светлић, Шуме, Топола-варошица, Топола-село, Горович и Жабаре), Раче (Сепци, Ђурђево, Вишевац, Поповић, Адровац, Мирашевац, Рача, Вучић, Доња Рача, Сипић, Борци, Доње Јарушице и Сараново), Лапова (Лапово), Велике Плане (Марковац), Младеновца (Марковац, Међулужје, Пружатовац, Младеновац Варош, Кораћица, Мала Врбица, Рајковац, Амерић, Влашка), Сопота (Ђуринци и Мали Пожаревац), Смедеревске Паланке (Башин и Мраморац), Љига (Латковић), Баточине (Бадњевац и Градац) и Крагујевца (Десимировац, Поскурице, Горње Јарушице, Церовац, Лужнице, Чумић и Опорница).
У холу Општине Смедеревска Паланка изложен је пројекат – јавни увид у изградњу петље Башин на траси будућег аутопута „Вожд Карађорђе“. Општина Смедерeвска Паланка излази на нови ауто-пут у Башину, а истовремено се гради и петља Башин, која ће нашу општину повезати са овако важним инфраструктурним пројектом. Сви заинтересовани грађани могу се информисати у згради Општине као и на линку. Прва фаза изградње аутопута „Вожд Карађорђе“ градиће се од Лазаревца до Башина.
Укупна површина обухвата плана је 30,06 километара квадратних.
На подручју просторног плана, за читаву трасу државног пута, планира се и пројектује траса пута за рачунску брзину од 100 км/х. За бочне правце планира се и пројектује траса пута за рачунску брзину од 80 км/х, док се за мање везне правце планира и пројектује траса за рачунску брзину од 60 км/х.
Планирана траса представља више саобраћајних праваца који чине јединствен систем крстастог облика са правцима пружања север-југ и исток-запад, укупне дужине 163,75 км.
Осим тога, планирају се и два додатна бочна правца нижег ранга укупне дужине 20,71 км, као и више везних праваца до постојеће путне мреже. Централну тачку и место укрштања више праваца представља петља „Орашац“ у близини Орашца и Аранђеловца.
Од петље „Орашац“ траса се пружа ка северу до петље „Мали Пожаревац“ и ка истоку до планиране петље „Марковац Запад“ на државном путу ИА реда број 1 (аутопут Е-75, Коридор X), ка западу до планиране петље „Доњи Лајковац“ на државном путу ИА реда број 2 (аутопут Е-763, Београд-Јужни Јадран, тзв. „Милош Велики“) и ка југу до Аранђеловца.
Такође, од планиране петље „Загорица“ која се налази око 10 км источно, траса се пружа ка југу све до планиране северне обилазнице града Крагујевца. Осим преузимања транзитних саобраћајних токова, највећи значај планираног државног пута јесте измештање транзитних токова изван грађевинског подручја Аранђеловца, Младеновца, Тополе, Раче и других мањих насеља.
На траси је планирана и градња три тунела, као и више од 130 мостова преко река, потока, локалних и атарских путева. Овим просторним планом планирана је и укупно 21 петља.
Носилац израде плана је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Стручни обрађивач је Институт за архитектуру и урбанизам Србије из Београда, у сарадњи са обрађивачима идејног пројекта: Хидропројекат-саобраћај доо, Грађевински факултет Универзитета у Београду, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, ДБ Инжењеринг ДОО и Агенција за геодетске послове Гео Теам Футуре. Инвеститор израде Просторног плана и Идејног пројекта је предузеће Кориори Србије.
