Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог донело је Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада.
То представља први корак за регулисање овог питања и за даља поступања надлежних државних органа, саопштено је данас.
Правилник је ступио на снагу 16. марта и представља један од првих таквих националних докумената у свету.
Тим правилником, Министарство је прецизирало да се, у складу са Законом о родној равноправности, неплаћени кућни рад односи на послове за чије обављање се не остварује новчана накнада, а који се односе на вођење домаћинства, старање и бригу о деци, о старијим и болесним члановима породице, послове на пољопривредном имању и друге сличне неплаћене послове.
Полазну основу за обрачун неплаћеног кућног рада представљаће Истраживање о коришћењу времена Републичког завода за статистику, по методологији Евростата.
Надаље је прецизирано у Правилнику да у обрачун вредности неплаћеног кућног рада, улази минимална цена рада у Србији, у нето износу, на годишњем нивоу, при чему податке о коришћењу времена прикупља Републички завод за статистику, док минималну цену рада одређује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Утврђене су и методолошке основе за утврђивање учешћа вредности неплаћеног кућног рада у бруто домаћем производу.
За све грађане Србије важно је истаћи да Правилник потврђује право у складу са законом који уређује област родне равноправности, да особа која није здравствено осигурана, по било ком другом основу, стиче право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући, што практично значи да ће ту материју ближе уредити Министарство здравља.
Стога, Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада је почетак процеса који треба да се настави у Србији доношењем и других аката надлежних органа, како би ово питање у потпуности било нормативно заокружено и као такво, укључено у добру праксу, закључено је у саопштењу Министарства.
Аутор Фонет
