Ко у добровољни пензијски фонд данас почне да уплаћује 50 евра месечно за 25 година моћи ће да рачуна на приватну пензију у износу од око 150 евра, која ће му бити исплаћивана наредних 15 година.
Они који се одлуче да четврт века у добровољни пензиони фонд уплаћују по 6.000 динара месечно моћи ће у наредних 15 да рачунају на примања у износу од око 27.000 динара.
Ограничење по питању година за уплату приватне пензије не постоји, а износ месечне уплате, зависно од осигуравајућег друштва, креће се од минимално 500 динара, док горња граница не постоји. Ипак једна граница постоји, а она се односи на исплату приватне пензије која се не може примати пре напуњених 58 година живота, а најкасније са 70 година.
НЕМА ПОРЕЗА НА УПЛАТЕ ДО 8.101 ДИНАР
Држава је омогућила пореске и друге олакшице на штедњу у добровољним пензијским фондовима, па су уплате послодавца за запослене до 8.101 динара ослобођене пореза на зараде и обавезних социјалних доприноса и у пореском билансу се признају као трошак.
Такође, уплате појединца до наведеног износа преко административне забране ослобођене су пореза на зараде.
У Дунав друштву за управљање добровољним пензијским фондом кажу да приватну пензију може да уплаћује сваки грађанин без обзира на радни статус и године.
– Доприносе може да уплаћује члан за себе, неко други за њега, рецимо родитељи за децу и послодавац за своје запослене. У случају када је члан у радном односу, оствариће право на две пензије, државну из ПИО фонда и приватну из добровољног пензијског фонда. У Дунав добровољном пензијском фонду минимални пензијски допринос износи 1.000 динара, док максимални не постоји, већ га свако одређује према својим финансијским могућностима. Важно је да нагласимо да уплате не морају да буду редовне, већ прилагођене тренутним могућностима појединца. У случају да члан прекине са уплатом доприноса, трајно или привремено, не губи своја права нити сноси санкције – објашњавају у Дунав добровољном пензионом фонду и напомињу да се уговор закључује само на основу личне карте без додатне документације.
У том фонду напомињу да је штедња у добровољним пензијским фондовима уведена са циљем да појединци већ у својим раним тридесетим годинама крену са уплатом минималних доприноса на период дужи од 25 година.
– Акценат је на вишедеценијској штедњи минималних износа, а не на уплати већих износа краћи временски период. Штедња у добровољним пензијским фондовима је намењена свима. Њена најважнија карактеристика је флексибилност. Члан сам бира колики износ, када и колико дуго ће да штеди за приватну пензију. Једини услов који члан мора да оствари да би почео да прима приватну пензију је старосни. Ова пензија се најраније може користити са 58. а најкасније са 70. година – кажу у Дунав добровољном пензионом фонду.
ПРИМЕРИ ПРИВАТНЕ ПАНЗИЈЕ
Пример 1
Уплата 6.000 динара месечно
Рок уплате 25 година
Стопа приноса 5%
Приватна пензија месечно износи 36.230,97 динара
Исплата 10 година
Пример 2
Уплата 6.000 динара месечно
Рок уплате 25 година
Стопа приноса 5%
Приватна пензија месечно износи 26.953,29 динара
Исплата 15 година
Пример 3
Уплата 50 евра месечно
Рок уплате 25 година
Приватна пензија 152,31 евра месечно
Исплата 15 година
У Рајфајзен Фјучер добровољном пензијском фонду истичу да члан фонда може да буде свако физичко лице, домаће и страно, и запослени и незапослени грађани, чак и деца.
– Минимум при свакој уплати доприноса износи 500 динара. Важна напомена за сваког члана је да висина приватне пензије зависи од износа, динамике и дужине периода уплате, накнада друштва и приноса фонда којем смо поверили средства на управљање – кажу у том фонду.
Они објашњавају да су уплате у добровољни пензијски фонд, као и исплате средстава са рачуна на крају периода чланства динарске, у складу са законским прописима.
– Оно што је важно за потенцијалне чланове да знају јесте да друштво за управљање може, у складу са дефинисаном инвестиционом политиком фонда под управљањем, да средства улаже и у еурске хартије од вредности. Наше друштво управља са два фонда Рајфајзен Фјучер и Рајфајзен Еуро Фјучер. На пример, уколико члан фонда уплаћује сваки месец, 25 година на рачун у Рајфајзен Фјучер Фонду, у износу од 6.000 динара, пензија би износила 27.000 динара месечно у периоду исплате од 15 година. Уколико за исти период уплаћујете у Рајфајзен Еуро Фјучер 50 евра месечно, пројектована пензија би износила 152,31 евра месечно током 15 година – кажу у овом добровољном пензијском фонду.
Добровољна пензија је наследна
Да сваког месеца клијент не мора да уплаћује новац у добровољни пензиони фонд, већ да има слободу да уплаћује кад и колико може, тврде у ДДО Гарант.
– Основно начело јесте добровољност што значи да члан фонда уплаћује доприносе према својим могућностима – када и колико може у датом тренутку, без било каквих пенала. Уплате у добровољне пензијске фондове доносе и значајне пореске олакшице, како за запослене који врше уплату преко административне забране, тако и за уплате од стране послодавца. Уколико члан фонда престане да уплаћује доприносе, чланство у фонду не престаје и члан не губи своја права, већ и у том случају располаже својим акумулираним средствима, када се за то стекну законски услови. Важно је још додати да је добровољна пензија наследна – наглашавају у ДДО Гарант.
У ДДО Гарант истичу да најнижи износ уплате у фонду ДДОР-ГАРАНТ Еквилибрио и у фонду ДДОР- ГАРАНТ Штедња износи 500 динара, док је максимални износ без лимита.
– Улагање у добровољне пензијске фондове је дугорочно важно и исплативо улагање, без обзира на то колико година имате и колико новца желите да уложите. И са малим износима, на дуг рок акумулирате значајна средства и приносе. Оно што треба имати у виду, јесте да је са улагањем боље почети што раније, макар и са мањим износом, јер уплаћивати већ од данас мању суму вреди више него уплаћивати касније већи износ. Добровољна пензија је потребна свима, то је још један извор прихода који вам може помоћи да одржите жељени животни стандард и у годинама после активног рада – кажу у ДДО Гарант.
Имовина чланова фонда не може бити део стечајне масе
У Народној банци Србије, која надзире пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима, истичу да се систем добровољних пензијских фондова заснива се на принципу дефинисаних уплата, а не дефинисаних исплата, те у том смислу не постоји гаранција будућих приноса па самим тим ни износа исплата.
– Свакако, имовина добровољног пензијског фонда улаже се са циљем повећања укупног приноса у корист чланова уз поштовање законских начела, при чему се пре свега мисли на начело сигурности које обезбеђује да се имовина инвестира у најквалитетније и најсигурније облике улагања (нпр. обвезнице Републике Србије, акције правних лица којима се тргује на регулисаним тржиштима и слично – кажу у у НБС.
Како истичу друштва за управљање имају лиценциране менаџере који доносе инвестиционе одлуке водећи при томе рачуна да се средства улажу са циљем остваривања што већих приноса уз смањење ризика улагања.
– Међу добровољним пензијским фондовима, може и треба да постоје разлике у погледу инвестиционе политике, односно очекиваних приноса али и инвестиционих ризика. Сваки појединац треба да донесе разумну одлуку у погледу инвестирања средстава у један или више добровољних пензијских фондова – кажу у НБС и додају да уколико члан није задовољан пословањем фонда у који уплаћује допринос, у сваком тренутку своја средства може пребацити у неки други фонд.
У НБС подсећају и да је имовина фонда, која је у својини чланова фонда, додатно заштићена и тиме што је у потпуности одвојена од имовине друштва које управља тим фондом, што практично значи да не може бити предмет принудне наплате и не може се укључити у стечајну масу друштва за управљање нити било ког другог лица.
(Espreso / Kurir / Slavica Čolić /
