Привреда Србије жељно чека 1. мај, да сазна за колико ће јој бити нижа цена електричне енергије и гаса, које су јој од енергетске кризе у значајној мери оптерећивала укупне трошкове, а што су последично плаћали потрошачи. Било да је реч о хлебу, месу, млеку, грејању, где ће сваки трговац као главно оправдање за поскуљење навести управо огромне инпуте струје и гаса.
Иако још нико не износи детаље нове методологије за обрачун цена једно је извесно – цена електричне енергије за нашу привреду је (значајно) већа од реалне економске цене и постоје више него оправдани разлози да се она смањи, пише Енергија Балкана.
„Од изузетне важности је да просечна цена електричне енергије проистекне из основног задатка Електропривреде Србије да обезбеђује електричну енергију свим потрошачима у Србији по минималним ценама у наредних 50 или 80 година. Тај задатак може трајно да се испуњава једино ако се просечна цена електричне енергије на домаћем тржишту држи на економски оправданом нивоу. Али, то није цена по којој се тргује на организованом тржишту електричне енергије у Србији, а поготово не у свету, није никакав просек цена у ЕУ, није ни политичко-популистичка, нити социјална категорија“, каже др Слободан Ружић, саветник предузећа за енергетску ефикасност, инжењеринг и консалтинг ЕНС гроуп.
Истиче да би „наше власти и менаџмент ЕПС-а требало да престану да се хвале чињеницом да нам је цена електричне енергије за домаћинства најнижа у Европи, јер то није нешто чиме се ваља хвалити. Такође, уопште није добро да цену за привреду одређујемо на основу цена на ЕУ тржишту. То су за нас економски неоправдано високе цене, које само стварају оптерећење нашој привреди и смањују њену продуктивност и конкурентност“.
Цене струје треба да покрива изградњу нових капацитета
Овај стручњак за енергетику напомиње да је економски оправдана цена електричне енергије она која дугорочно омогућава покривање свих оперативних трошкова производње, као и изградњу потребних заменских и развојних капацитета. Прорачун ове цене обавезно треба вршити уз адекватну дисконтну стопу, на пример око 8 одсто.
„Пре око 25 година када сам рачунао ову цену за ЕПС она је износила око 7,5 центи по киловат-сату, укључујући и трошкове преноса и дистрибуције. Међутим, тада сам прорачун вршио подразумевајући да у електроенергетском систему постоје само термоелектране и хидроелектране. Данас би економски оправдана цена електричне енергије требало да се рачуна имајући у виду оперативне и капиталне трошкове постојећих капацитета али обавезно и трошкове развоја односно изградње ТЕНТ Б3, РХЕ Бистрица и РХЕ Ђердап 3, 2.200 мегавата ветроелектрана и 2.100 мегавата соларних електрана у периоду од данас до 2040. године. Другим речима, сада би просечна економски оправдана цена сигурно била знатно већа него пре 25 година. Требало би да буде негде између садашње цене за привреду од 120 евра по мегават-сату и садашње просечне цене за домаћинства, која је скоро двоструко нижа“, истиче др Ружић.
Цену гаса не треба везивати за цену у ЕУ
Говорећи о цени гаса Ружић указује да ми морамо много више бити у складу са међународним околностима пошто морамо да увозимо велику већину тог енергента. Одређивање оправдане цене за привреду и становништво је, како каже, у овом случају веома једноставна. Позната је цена по којој увозимо и по којој Србијагас купује гас од Гаспрома, релативно лако је одредити оперативне трошкове и на основу тога одредити укупну цену природног гаса за привреду, топлане и становништво.
„И овде, међутим, не треба нипошто да се везујемо за цену природног гаса на тржишту ЕУ. Тамо је та цена веома променљива, углавном превисока, због нарушених међународних односа, замене великог дела јефтиног руског природног гаса скупим америчким течним нафтним гасом, као и ћудима тржишта. Ми смо срећом, а мора се признати и умешношћу наших власти, углавном избегли те огромне поремећаје у снабдевању и у ценама и тако треба да буде и у будућности“, закључује Ружић.
