Овај празник слави се два пута годишње – на данашњи дан и 26. јула по новом календару, као летњи Аранђеловдан. Један је од седам великих анђела најближих престолу Господа. Сматра се весником тајни Божјих.
Празник је установљен на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, где је прстом на камену исписао песму Богородици „Достојно јест славити име Твоје“, која се и данас пева у литургији.
Архангел Гаврило је жива бестелесна сила и један од седморице серафима најближих Божјем престолу. Учествовао је у Божијем стварању света и у борби против „палих“ анђела, предвођених самим злом, сатаном.
Слави се као анђео Благовесник задужен за радосне или благе вести, и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Крститеља. Архангел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.
Лик анђела Гаврила слика са пресветом Богородицом Маријом, која прима Благовест, на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско. Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о Васкрсењу Христовом.
Бели анђео, фреска манастира Милешева, проглашена је за слику прошлог миленијума и послата је у космос као симбол људског поздрава другој васионској раси пошто Свети Гаврило је и универзални симбол љубави, мира и радости у човечанству. Бели Анђео је и од стране УНИЦЕФ-а одабран као симбол Европе.
За овог свеца су везани многобројни обичаји. Девојке не ваља да узимају ручне радове у руке, да шију и плету. Али у народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.
Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње, јер се верује да он доноси „благе“ и лепе вести. Народ га такође сматра заштитником људи и стоке од временских непогода.
