До следећих нерадних дана и дугоочекиваног предаха остало мање од месец дана. Вест која радује све грађане је да се ове године спајају слободни дани за 1. маја и Васкрс, многи ће успети да споје ове дане и направе мини одмор.
Овогодишњи нерадни дани почеће са Празником рада у нашој земљи. 1. и 2. мај стандардно се празнују нерадно, а одмах на њих се надовезују нерадни дани за Ускрс од 3. до 6. маја. Дакле од 1. маја па све до Ђурђевдана многи ће одмарати.
Школски распуст ће се поклопити са нерадним данима које смо већ поменули. Распуст креће 29. априла, па многи родитељи узимају и слободне дана како би у потпуности искористили и ускладили свој одмор са пролећним распустом.
Ево како да спојите нерадне дане
Наиме, наредни предах од посла нас чека од првог маја односно Празника рада који пада у среду и другог маја односно четвртка.
Затим већ у петак 3. маја пада Велики петак, а онда и те недеље односно 5. маја Васкрс. Нерадни дан је и 6. мај односно Васкршњи понедељак. Уколико вам је остало дана од годишњег одмора један од предлога је да узмете четири радна дана (уторак, среду, четвртак, петак) и да добијете 12 дана одмора пошто све то спајате са викендом који следи.
Или, многима „безболнија“ опција – 29. и 30. април, па да онда спојите до 7. маја, што опет није мало.
Након мајског одмора нерадни дан запослене чека тек у новембру и то 11. новембра који пада у понедељак када обележавамо Дан примирја у Првом светском рату.
Ако један од датума када се празнују државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана. Ово се не примењује када су у питању верски празници.
Поједине фирме понекад прибегну и колективном годишњем одмору када је на пример, период слава.
Колективни годишњи одмор је, подсетимо, период када један сектор фирме или цела фирма користи одмор у исто време током којег је рад обустављен потпуно.
Ко буде радио следује му 210% дневнице
Према Закону о раду, запослени који ради на дан празника који је по закону нерадан дан има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, а најмање 110% од основице. Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Увећање од 110% примењује се на уговорену сатницу, те запослени прима 100% редовне зараде (дневнице) + 110% редовне зараде (дневнице).
Запослени који ради на дан државног празника практично ће примити 210% уговорене дневнице ако тог дана буде распоређен на рад.
Нерадни дани до краја 2024. године
1. мај – Празник рада
2. мај – Празник рада
3. мај – Велики петак
5. мај – Васкрс,
6. мај – Васкршњи понедељак
11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату
