Са 16 година је дошао на Синајску гору где је и остао.
Најпре је био послушник, а временом је постао и игуман манастира и то све до 80. године, када је преминуо, 563. године.
Његов животописац пророк Данил описао га је овако: „Узнесе се телом на гору Синајску, а духом на гору небеску“. Јован је провео 19 година у послушништву код свог духовног оца Мартирија. После смрти свог духовника, повукао се у пештеру где је у великим подвизима, провео још 20 година.
Његов ученик Мојсеј је једанпут заспао у хладу испод неког камена.
Када је свети Јован видео из своје ћелије да му је ученик у опасности, почео је да се моли Богу за њега.
Тада се Мојсеј пробудио и померио са оног места, након чега се камен померио и пао, што би га засигурно убило. Када је дошао код свог учитеља, био му је много захвалан и рекао му је да га је сањао како га зове, и тада се пробудио и скочио. Да није скочио, камен би га убио.
Убрзо га је братија поставила за игумана манастира. Тако је једном чуо прекор, да причају за њега да је многоглагољив. Није се наљутио, али целу годину није ни са ким проговарао, док га браћа не умолише, да проговори и настави да их учи својим мудростима.
За време својих подвига, овај светитељ је написао многе књиге од којих је најпознатија „Лествица“, која је и дан данас читана и због које је и добио име Јован Лествичник.
У овој књизи се описује метод узношења душе Богу као уз неку лествицу.
Пред своју смрт, одредио је монаха Георгија, његовог брата за наредног игумана.
„Гордост је узрок сваке страсти“, каже Свети Јован Лествичник. Човек би желео да духовно напредује и моли Бога да му подари љубав, молитву, послушање и све остале врлине. Морамо бити свесни да нам, без обзира колико се трудимо, Бог неће подарити оно за шта га молимо све док не задобијемо смиреноумље.
Уколико је смиреноумље наш једини циљ, Бог ће нам све остало дати „бесплатно.“
Бог од нас жели и захтева само једну ствар, а то је наше смирење.
Дневник
