Цена килограма живих прасића за сада се зауставила на максимално 800 динара, али није искључено да ће још расти како се приближавају 1. мај и Ускрс јер прасади нема довољно у понуди.
То су за Бету рекли сточари.
Произвођач 1.200 прасића годишње Јован Рајић из села Бингула у општини Шид је рекао да та цена доноси зараду.
„Том ценом покривамо и део губитака од пре две године. Тада нас нико није питао колико смо губили на производњи прасади, па ни сада не треба да пита колико ћемо зарадити“, рекао је Рајић.
Он је рекао да је засад цена живе прасади од 750 до 800 динара килограм када се купује појединачно, али је за већи број нижа и износи од 700 до 750 динара по килограму.
Додао је да цена после празника може да падне и на 500 динара по килограму ако опадну цене товљеника јер су „везане“ и расту и падају истовремено.
Произвођач свиња из Лаћарка Бора Шуљманац је оценио да су сад произвођачи прасади монополисти и могу да траже цену коју хоће, пошто су лоша политика ресорног министарства и болест афричка куга уништили сточни фонд и прасади нема довољно на домаћем тржишту, па их сам увози из Данске да би их товио.
„Ако је неко једини у селу који има, на пример, 11 прасади, може да диже цену у недоглед“, рекао је Шуљманац и навео низ поремећаја у ланцу производње и потрошње.
Он је рекао да кланице и велики трговински ланци преко огромних маржи зарађују више него произвођачи.
„Многи сточари су угасили фарме јер је држава системски годинама уништавала ту производњу прекомерним увозом који је и сада огроман и све прерађевине су углавном од увозног смрзнутог меса“, рекао је Шуљманац.
Шуљманац је рекао да ни пољопривреднике нико не пита колики су њихови трошкови.
„Пре неколико дана купио сам вентил за прскалицу који је величине шест-седам сантиметара, а израђен је углавном од пластике и платио га 50.000 динара. На њему нема ни злата ни платине или неког другог племенитог метала, а толико кошта јер је тај продавац један од малобројних који нуди тај део и може да истакне цену колику хоће, а на купцима је да одлуче да ли ће да плате или више не употребљавају прскалицу“, рекао је Шуљманац.
Извор Бета
