Ускрс се слави увек у недељу и то прве недеље после пролећне равнодневнице, односно после пуног месеца. Међутим, још је компликованије – када се одређује датум овог великог хришћанског празника, укључује се астрономија, математика и хришћанско предање.
„Према канонском правилу, Ускрс се слави прве недеље након четрнаестог дана лунарног месеца (што одговара пуном месецу) који пада на 21. март или после њега (номинално на дан пролећне равнодневнице). Да би одредиле тачан датум празника, хришћанске цркве су изабрале метод дефинисања израчунатог „црквеног“ пуног месеца, уместо да одреде датум посматрањем месеца“, стоји на Википедији, у тексту где је детаљно објашњено и како функционише рачунање датума Ускрса.
Ускрс 2024. обележавамо 5. маја. Православни Ускрс по Јулијанском календару никад не може пасти пре Благовести 7. априла, као ни после Ђурђевдана 6. маја, а католички Ускрс, односно Ускрс по Грегоријанском календару увек је између 22. марта и 25. априла.
„Када се одређује датум празника, укључује се астрономија, математика и наравно хришћанско предање. На првом сабору 325. године у Никеји, у време цара Константина Великог, донети су неки основни принципи. Када се одређује датум Васкрса, прво мора проћи пролећна равнодневница 21. марта, затим мора бити месец уштап или пун месец и прва недеља после уштапа“, појаснио је раније свештеник и професор Богословског факултета Радомир Поповић.
Васкрс се слави после јеврејске Пасхе
Према његовим речима, на Западу, негде у шестом веку, један од светих отаца Дионисије Мали, који је био и математичар и бавио се питањем пасхалије, донео правило које су православци прећутно прихватили, да се Васкрс слави после јеврејске Пасхе, пренео је Тањуг.
„Пасха је могла да падне било који дан у недељи, па се чекао први недељни дан да се прослави Васкрс“, објаснио је Поповић.
На сајту Свет науке се констатује да одређивање датума Ускрса уопште није једноставно, те да постоји неколико разлога који компликују ствари.
Пре свега то је чињеница да се за одређивање дана пролећне равнодневице и пуног месеца не користе астрономска посматрања, тј. реална слика васионе, већ таблице. Други разлог је поменути јеврејски празник Пасха.
Кад почиње пролеће и пун Месец
Пролећна равнодневица, или почетак пролећа, астрономски може да буде 20. или 21. марта, али када се одређује дан Ускрса узима се увек 21. март. То је почетни дан у односу на који се одређује Ускрс.
Следеће је пун месец. Вероватно је познато да Месец обиђе око Земље за око 28 дана, па је због тога и дан пуног месеца променљив. И не само то. Битно је запамтити да се код одређивања датума Ускрса користи податак из таблица (црквеног календара), а не прави месец који видимо. Разлика између онога што видимо на небу и онога што пише у календару може да буде и два дана. Ова разлика можда делује мало, али ако је пун месец на пример у суботу – датум Ускрса може да се помери целу недељу, пише „Нова“.
Кад пада Ускрс наредних година
Ускрс 2024. године- католички: 31. март; православни: 5. мај
Ускрс 2025. године – католички: 20. април; православни: 20. април
Ускрс 2026. године – католички: 05. април; православни: 12. април
Ускрс 2027. године – католички: 28. март; православни: 2. мај
Ускрс 2028. године – католички: 16. април; православни: 16. април
Ускрс 2029. године – католички: 01. април; православни: 08. април
Ускрс 2030. године – католички: 21. април; православни: 28. април
Ускрс 2031. године – католички: 13. април; православни: 13. април
Ускрс 2032. године – католички: 28. март; православни: 2. мај
