Марковдан се, по Грегоријанском календару, слави на дан 8. маја, када је Свети Марко уморен у Мисиру и то док је служио литургију.
Марко је био сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици Марка назвао својим духовним сином. Кад су га верници замолили да напише науку господа Исуса Христа и његов живот и чудеса, Марко је написао јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито. Послат је за епископа и проповедника у Мисиру, где је ширио хришћанство, чинио чудеса и добра дела. Међутим, незнабошци су га ухватили и убили, и то на Ускрс кад је служио литургију у александријској цркви.
Марковдан се у Србији обележава и празнује од давнина. Веровало се да ће онога ко се сутра огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање. Зато на овај дан земљорадници ништа не раде на својим њивама.
Мада је овај обичај да се одмара пренет и на друга занимања, постоји веровање да на Марковдан никако не ваља дремати преко дана јер ћете онда бити поспани преко целе године.
Иначе, био је заштитник писаца и написао прво Јеванђеље, једино што заповеда јесте да оно стечено и да трудон не сме да се прода по већој цени.
Кад је св. Марко ступио из лађе на суву земљу у Александрији, расцепи му се обућа на једној нози. Тада виде он једног обућара, коме даде обућу на поправку. Шијући обућар прободе шилом себи леву руку, и поче крв тећи, и јаукаше обућар од бола. Тада апостол Божји замеси прашину с пљувачком својом и помаза рањаву руку, и одједном поста рука здрава. Удиви се обућар овоме чуду, и позва Марка у свој дом. Чувши Маркову проповед Аниан — тако му беше име — крсти се и он и сав његов дом. Толико благочешће и толику ревност показа Аниан на делу Божјем, да га св. Марко рукоположи за епископа. И би овај свети човек другим епископом у цркви Александријској.
