У Левчу и Темнићу ова субота назива се заклопитом, а пре свих светковале су је жене, док су мушкарци то означавали на необичан начин, наиме – на данашњи дан се нико није бријао и шишао.
Субота је иначе, по народном одређењу, удовички или мртвачки дан и посвећена је превасходно помену мртвих, а Заклопита субота, као дан посвећен покојницима, има наглашен мртвачки карактер, што се види и по нешишању и небријању мушкараца.
Треба имати у виду да су, изузев суботе, називи свих дана у недељи словенског порекла. Реч субота је позајмљена из јеврејског језика, где гласи „шабат“ (или сабат), а значи: покој, мир, одмор, а у јеврејски језик је ушла из асирског језика.
На основу ове посуђенице је изграђено мишљење да је, вероватно, стара словенска недеља била шестодневна.
Међутим, с друге стране, постоје врло јасни докази да су Словени имали седмодневну не-дељу, поготову ако се имају у виду њихова астрономска знања и управљање према Месечевим менама. Стога је прихватљивије гледиште да је назив за суботњи дан избегаван, јер је (као нпр. бези-мена недеља) припадао божанству смрти или подземног света.
