Поред гљива, бактерија и вируса као најзаступљенијих паразита, односно патогена и
познатих проузроковача многобројних болести гајених биљака и корова, паразитизам је широко
распрострањена појава и међу вишим биљкама – цветницама. Биљке које паразитирају друге
биљке означене су као паразитне цветнице.Постоји група паразитних цветница које су изгубиле,
не само корен, већ им је и лист претворен у ситне љуспасте нити, остале су без хлорофила и без
способности да стварају сопствене асимилате, те су у целости зависне од биљака које
паразитирају и груписане су у категорију облигатних паразита.
Комплетну исхрану обезбеђују
апсорпцијом готових хранљивих материја других биљака помоћу сопствених сисаљки. Овој групи
припадају биљке из фамилије Cuscutaceae, род Cuscuta и Arceuthobium.
Представници рода Cuscuta су многобројне врсте познате у народу под именом вилина
косица. Сусрећу се у умереним и тропским областима (Европа, Азија и Северна Америка) и
нападају велики број гајених и коровских биљака првенствено зељастих. Изузетно су штетне за
неке вишегодишње врсте легуминозних биљака као што су луцерка и детелина, али могу нанети
озбиљне штете и једногодишњим гајеним биљкама: лану, конопљи, хмељу, лупини, шећерној
репи, кромпиру, бобу, соји, дувану, цвекли, орнаменталним украсним биљкама, поврћу и неким
коровским биљкама. Вилина косица угрожава раст и принос нападнутих биљака, а губици се крећу
од безначајних до потпуних деструкција усева. Поред тога, вилина косица може да послужи и као
мост за преношење вируса са инфицираних на здраве биљке. Симптоми које изазива вилина
косица су релативнои лако уочљиви. Запажају се у виду танких нити или кончића светложуте до
наранџастожуте боје који се одмах уплићу око стабла и других надземних делова својих домаћина
и потом даље шире захватањем суседних биљака. За релативно кратко време кончасте нити
вилине косице се толико густо испреплићу да се на зараженим усевима, првенствено на луцерки и
црвеној детелини, уочавају жућкасте оазе пречника једног до два метра, а које потичу од једне
биљке вилине косице. Захваћене
биљке постају слабе, њихова
бујност опада и дају веома мале
приносе. Ширење вилине косице
је, по правилу, концентрично и
траје током целог вегетационог
периода, тако да прве мале оазе
могу у току 2-3 године да достигну
пречник од 20-30 метара. Развој
болести започиње клијањем
семена и успостављањем
контакта стабла вилине косице са
својим домаћином. Семе вилине
косице презимљава на
контаминираним и нападнутим
биљкама у пољу, као и помешано
са семеном својих домаћина какви су луцерка, црвена детелина и лан. Семе вилине косице може
се пренети и стајским ђубривом, нарочито незгорелим. Вода која се користи за заливање може да
пренесе поједине семенке вилине косице на већа одстојања и тако допринесе расејавању овог
патогена. Вилина косица презимљава семеном. У усеву шећерне репе и луцерке, вилина косица се
може сузбити коришћењем хербицида на бази а.м. пропизамид.
Трикић Никола ПССС Смедерево
