Јесте ли се икад нашли у ситуацији да сте возили готово аутоматски при чему би вам мисли одлутале, а што бисте схватили тек касније, па према пејзажу покушавали да закључите где сте тачно и на којем километру пута, иако пут познајете одлично?
Да ли сте икад стигли на одредиште, а да се не сећате како сте, заправо, тамо стигли? Ако нисте, имате среће, а ако јесте, онда сте патили од тзв. грозница пуне црте или друмске хипнозе.
Феномен друмске хипнозе карактерише губитак осећаја за време током вожње. Појединости о томе колико сте брзо возили, колико добро сте возили, стварима које сте успут видели и локацијама поред којих сте прошли могу бити нејасне или вам може представљати проблем да их се присетите. Такође вам се може учинити да је вожња била много краћа него што је заиста била.
Реч је о менталном стању у којем возач аутомобила може безбедно да вози до дуге дестинације без сећања да је то свесно учинио.
У том је стању свесни ум возача потпуно је усредсређен на нешто друго, док наизглед још увек обрађује информације потребне за безбедну вожњу. Друмска хипноза је заправо манифестација заједничког процеса аутоматизма, или способност извођења радњи без свесног размишљања о њима.
Људи стално аутоматски обављају свакодневне активности, попут ходања, вожње бицикла или извођења научених и увежбаних радњи.
Након што се нека вештина савлада, могуће ју је извршити док се фокусирамо на друге задатке. На примјер, особа вешта у вожњи аутомобила може док вози да планира шта ће да ради следећег викенда, а будући да је фокус свести усмерен на други задатак, може доћи до делимичнг или потпуног заборављања времена проведеног у вожњи. Дакле, аутоматска вожња није исто што и уморна вожња, јер се особа може укључити у аутоматску вожњу, док на безбедност и брзину реаговања умор знатно негативније утиче.
Феномен је први пут описан у чланку из 1921. године у којем се спомиње феномен „друмске хипнозе“ као вожње у стању транса док гледате у фиксну тачку. Студија Волтера Мајлса из 1929. године, под називом „Спавање с отвореним очима“, такође се бавила том темом, и показала је да би возачи могли да заспу отворених очију и да наставе да управљају возилом.
Идеја да би овај феномен могао објаснити неке аутомобилске несреће постала је популарна 1950-их, а сам израз „Хипноза друма“ сковао је Г. В. Вилијамс 1963. године. Надовезујући се на теорије Ернеста Хилгарда да је хипноза промењено стање свести, неки теоретичари сматрају да свест може развити хипнотичку дисоцијацију. У хипнози друма, један ток свести вози аутомобил, док се други бави другим стварима. Тада се јавља поменута делимична или потпуна амнезија повезана с временом проведеним у вожњи под „друмском хипнозом“.
Када се јавља?
Неколико студија показују да се друмска хипноза може појавити 2,5 сата након почетка пута и углавном се јавља због монотоније путовања на дугим равним рутама и слабијег вида ноћу када је око друма све у мраку, па није изненађујуће да је то стање и један од главних ризика ноћне вожње. Посебно зато што возач тада „фиксира“ поглед на белу испрекидану линију на путу.
Вожња без свести?
Друмска хипноза наступа кад су возачеве очи отворене, а мозак ипак не региструје, или анализира оно што особа види, пише „Ел Паис“, преноси Јутарњи лист.
То је зато што се мождана активност успорава, јер је образац покрета и стимуланса предвидив. Последица тога је да особа за воланом изводи покрете инерцијом и није у потпуности свесна тога.
Ова аутоматска вожња значи да се не сећате шта сте учинили и шта се догодило километрима иза вас. Стручњаци објашњавају да је то стање слично медитацији у којем ће подсвест одмах кренути у акцију када се прими спољашњи подстицај. Међутим, ова реакција може бити спорија него иначе.
Зашто се јавља друмска хипноза?
Медицинске студије закључују да постоје четири понављајућа узрока због којих се возачу јавља друмска хипноза:
Умор: ствара промеене у информацијама које возач прима и начину на који реагује на њих.
Пут: раван пут или пут с монотоним окружењем доводе до аутоматских кретњи у вожњи.
Путовање: Особа за воланом може бити мање опрезна и њена пажња може бити смањена ако има супутника.
Ноћ: Ноћу око пати од значајног недостатка информација, а визуелни капацитет се смањује на 20 посто.Како избећи друмску хипнозу?
За борбу против овог стања морате покушати да не оставите очи фиксиране на једној тачки и редовно правите паузе током дуготрајне вожње.
Такођр помаже одржавање угодне температуре у кабини и редовна хидратација.
У сваком случају, кад се појави ово стање код возача, то може бити опасно и сигурно понекад има велику улогу у необјашњивим аутомобилским несрећама кад заправо није потпуно јасно како и зашто неки аутомобил није закочио, или скренуо, већ наставио да иде право.