– Погледајте ситуацију у свету, откако је кренула корона. Видите како полако али сигурно сви сукоби који су се десили имају утицаја на глобалну економију. Криза полако али сигурно утиче и на развијеније економије од Србије. Наша економска политика је усмерена на развој, голим оком се види да се у Србији гради и улаже. Када погледате последњи резултат, ми смо најбрже растућа економија – рекао је министар.
Истиче и да ће плате и пензије расти, а да ће се задржати макроекономска стабилност.
– Да ли је све идеално, није, али да је боље, сигурно да јесте. Свако обећање које дајемо испуњавамо. Одговорно смо се водили тиме да нам плате и пензије расту више него инфлација. Када је криза кренула, ограничили смо цене основних животних намирница. Ми нисмо криви за инфлацију. Сачували смо цену хлеба, струје, гаса далеко испод економске цене. Успели смо да ублажимо те негативне последице када је животни стандард грађана у питању, а повећавали смо плате и пензије. Ми пад тражње који је био у Немачкој нисмо имали. Стопа незапослености, данас је она историјски на најнижем нивоу – рекао је министар Мали и додао да се ризик од сиромаштва смањује.
„Никоме није циљ да угрози екологију“
Говорећи о ископавању и експлоатацији литијума, министар објашњава да је то велика развојна шанса за Србију.
– Морате да погледате ширу слику. Основни постулат када је економска политика у питању је да пронађу нове изворе раста и које су компаративне предности. Борба је огромна за то. Што већу компаративну предност имате, јачи све и снажнији. Ми врло транспарентно покрећемо питање за литијум да ту нашу компаративну предност искористимо. То је основна сировина без које не може ниједан телефон нити електрични аутомобил да се изради. При томе, није ту питање ископавања саме руде, ми не желимо да се бавимо само ископавањем, већ да креирамо ланац. Ми сада отварамо тај разговор, разговарамо и са грађанима и са Рио Тинтом, ЕУ и ништа не кријемо – рекао је.
Према његовим речима, Србија на том пољу има потенцијал да постане важан играч, не само у погледу литијума.
Оценио је да се ради о годишњој заради од 10 милијарди евра, односно 12 милијарди евра и да би литијум допринео бруто домаћем производу са око 16 одсто.
– Ако успемо, осим тих 12 милијарди БДП-а сваке године, биће и 20 хиљада нових радних места, већи буџети. Никоме није циљ да угрози екологију, није ово питање само Србије, литијум у Француској, Немачкој, Чешкој се ископава и свака гледа како да буде успешнија. Нико неће улазити у то ако нису испуњени највиши еколошки стандарди – рекао је.
