„То укључује честу замену запослених који раде на отвореном, пре свега на градилиштима и у пољопривреди, као и у другим делатностима на отвореном“, прецизирала је Илић за Танјуг.
Према њеним речима, у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду, послодавци су у обавези да примене све превентивне мере, које укључују организационе, техничке и здравствене мере, што подразумева промену режима рада.
Она додаје да треба организовати рад са чешћим паузама, те да се обезбеди довољна количина воде и безалкохолних напитака, као и простора за склањање запослених од сунца.
Иилћ је подсетила да послодавци морају да информишу запослене о опасностима, штетностима и ризицима рада на отвореном при високим температурама, као и да обезбеде довољан број обучених запослених за пружање прве помоћи.
Илић је рекла да се свакодневно врше инспекцијски надзори на целој територији Србије, а у овом периоду када су високе температуре, од јуна, врши се појачани инспекцијски надзор.
Она је указала на одређене податке који се везују за надзоре који су извршени пре свега у области грађевине, пољопривреде, комуналној делатности и др.
Према њеним речима, у периоду од 19. до 21. јуна 2024. године, инспектори су извршили 728 инспекцијских надзора, обухватили 2.208 запослених и радно ангажованих лица, од којих је 200 радило на црно.
„Поднето је 124 захтева за покретање прекршајног поступка, од којих је 50 захтева било у области безбедности и здравља на раду, а 74 су везани за област радних односа. Такође, донето је 120 решења о отклањању недостатака, а установљено је да је шест послодаваца нерегистровано обављало делатност. Тада се забрањује обављање те делатности и налаже се одговарајући упис у одоварајући регистар и подноси за захтев за покретање прекршајног поступка“, рекла је Илић.
У претходним данима, 10. и 11. јула инспектори су, према њеним речима, наставили са надзорима, обухвативши грађевинарство, пољопривреду и друге делатности, извршивши 615 инспекцијских надзора којима је обухваћено 1.917 запослених и радно ангажованих лица, од којих је 162 радило на црно.
Такође је и том приликом поднето 106 захтева за покретање прекршеног поступка, од којих 44 у области безбедности и здравља на раду.
Када се говори о новчном кажњавању, уколико послодавац не обезбеди прописане превентивне мере безбедности и здравља на раду, Законом о безбедности здравља на раду је прописана новчана казна за послодавца са својство правног лица од 1,5 до 2 милиона динара, за одговорно лице у правном лицу од 50.000 до 150.000 динара, док је за предузетника прописана новчана казна од 400.000 до 500.000 динара.
На питање шта је остављено на савести послодавцима, а шта је дефинисано законом и уредбама када се говори о безбедности здравља на раду при високим температурама, Илић каже да поред оних организационих, техничких и здравствених мера, важно је да сви послодавци који имају запослене имају обавезу да донесу акт о процени ризика на радном месту у радној средини.
„Акт о процени ризика треба да обухвати и ризике запослених који раде на отвореном при високим температурама и да фактички обезбеде да тај рад на отвореном буде такав да се запослени заштите од неповољних климатских прилика и такође да буде обезбеђено пружање прве помоћи уколико је то неопходно“, навела је Илић.
Поред Закона о безбедности и здрављу на раду, постоје и подзаконски прописи којима се ближе регулише рад на отвореном, односно примена превентивних мера, а то су пре свега Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима, затим Правилник о заштити на раду у пољопривреди, ту је такође и Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту итд.
„Апелујемо и на послодавце и на запослене да примењују мере безбедности и здравља на раду, јер једино делотворна превенција и примена мера безбедности и здравља на раду доприносе смањењу броја повреда на раду и професионалних болести и такође доприносе томе да запослени буду безбедни и здрави на својим радним местима“, поручила је Маја Илић.
Илић је истакла и да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело Смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама, које треба да помогну послодавцима да се ризик по здравље при раду на високим температурама на отвореном сведе на најмању могућу меру и да их усмери како да поступају у случају појаве здравствених проблема везаних за рад на високим температурама.