Ужарена звезда нема милости према пољопривредним усевима. Малтене свим културама фале падавине, а судећи према тренутним прогнозама метеоролога, врели талас који се надвио и над нашим подручјем неће утихнути ни у наредним данима. Температуре, које достижу у неким крајевима Србије и више од 40 степени Целзијуса, смањиће приносе. Колики ће они бити, зависи од неба.
Земља је испуцала и сува, а на многим биљкама почели су да се суше листови. Пшеница је „побегла“ од суше, што се не може рећи за кукуруз, сунцокрет и соју, па ни за шећерну репу. Реч је о пролећним културама које су сада у генеративној фази и потребна им је киша. Како наводе у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Србије (ПССС), кукуруз је тренутно у фази наливања зрна, односно у фази млечне зрелости, у зависности од групе зрења, локалитета и примене агротехнике.
– У претходном периоду, када је било актуелно цветање, били су повољни услови када је реч о температури, која је била око 30 степени и била је праћена падавинама – кажу у ПССС. – То је погодовало да оплодња буде добра, али сада падавине недостају свим биљним врстама. Кукуруз конкретно је штедљива биљна врста, која рационално користи воду. Међутим, ове температуре неповољно утичу на његово стање, јер је почело сушење доњих листова. У нешто повољнијем положају су хибриди из раније групе зрења, и они посејани раније, у априлу. Ако не буде падавина, кукуруз из касније групе зрења биће у великом проблему.
Иако сунцокрет воли топло време и сунце, и њему треба киша. У односу на соју, која најтеже подноси сушу, сунцокрет ће се извући, али ће дати мањи принос. Када је реч о соји, кажу у ПССС, она је најугроженија, јер се ова суша поклапа са формирањем цветова. Они ће услед неповољних услова отпасти, а изостаће формирање махуна.
Према речима агроекономисте Жарка Галетина, наша земља припада појасу умерено континенталне климе, и сходно томе узгајамо воће, поврће и ратарске културе. Ове екстремне промене климе никако не одговарају засадима.
– Засада ништа још није трагично, без обзира што ће бити мањег приноса – каже нам Галетин. – Као што је мајска киша извукла априлску сушу, уздамо се да ће до краја месеца да падне бар 30 до 40 литара по метру квадратном, да би усеви опстали. Све биљне врсте моћи ће да издрже још десетак дана. Ако киша не падне кроз две или три недеље, онда следе озбиљне последице.
Говорећи о повртарству, Галетин каже да се очекује поскупљење узгоја. Ове културе се углавном узгајају под контролисаним условима, а оне мање парцеле које немају ту инфраструктуру, претрпеће штету. С друге стране, најзаступљеније од воћа у нашој земљи су шљива, јабука и крушка. Предвиђања су да ће и овде бити смањен принос од пет до десет одсто.
– То уопште није мало, имајући у виду да доносе род од милион тона, а груба процена је да ће штета бити око 20 милиона евра – каже наш саговорник.
За разлику од паора, који раном зором излазе на поље и склањају се од сунца пре него што ужари, грађевинари углавном немају ту могућност. Ипак, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је смернице за рад на отвореном при екстремно високим температурама. Оне подразумевају да се у периоду између 11 и 16 часова радници више одмарају, да им се обезбеди вода на градилишту, да се са радом почиње раније, да се праве паузе у делу дана када су најекстремније врућине, да се ради до каснијих часова него што је уобичајено и да се организује ноћна смена где год то технолошки услови дозвољавају.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић зато је обилазио градилишта, где се уверио да послодавци углавном поштују смернице.
– На тај начин ћемо заштитити раднике од високих врућина и обезбедити да се сви пројекти заврше у предвиђеном року – рекао је Весић. – У суботу сам посетио градилиште Београда на води, где се веома води рачуна о радницима који ту раде. У наредним данима наставићу да обилазим градилишта да проверим како се штите грађевинци, али и како напредују радови.
Поједини градови у Србији су скратили радна времена. Тако у Бачкој Паланци уместо рада у пољу од 6 до 14 часова, померена је сатница на 5 до 13. У Вршцу су музеји скратили радно време и сада су отворени од 10 до 14, а део трговина и угоститељских објеката ради тек од 19 часова. Кикинђани су привремено укинули вожње туристичким фијакерима. У овом граду је скраћено радно време запосленим у ЈП „Кикинда“, а пијаце се отварају већ у шест ујутру. Крагујевчани су дозволили занатлијама да раде до 23 часа, како би могли радње да затворе у најврелијем делу дана.
Новости
