Ипак, у којим ситуацијама које су блиско повезане са боловањем, може доћи до окончања радног односа појаснио адвокат Озрен Словић.
Познато је да се због боловања не може добити отказ, али, постоје два услова, односно правила због којих се на крају може појавити папир који прекида радни однос.
1. Злоупотреба боловања
Злоупотреба права на боловање представља повреду радне обавезе односно разлог због којег послодавац може дати отказ запосленом – рекао нам је Словић.
Како је објашњено, под злоупотребом боловања подразумева се ситуација када се запослени налази на боловању, иако је способан за рад или обављање посла или предузимање других радњи које не морају бити у вези са послом, а којима спречава своје оздрављење, односно погоршава своје здравствено стање и тиме утиче на продужетак боловања.
Злоупотребом права на боловање се не сматра, примера ради према једној пресуди Врховног касационог суда, када запослени одсуство са посла користи ради обављања одређених активности, којима не спречава своје оздрављење и не погоршава здравствено стање.
Послодавац вас може послати да урадите додатне анализе, како би се утврдило стварно стање.
Послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности злоупотребе боловања или да утврди постојање наведених околности на други начин у складу са општим актом – рекао нема је Словић.
„Не“, не долази у обзир…
Одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне дисциплине у смислу Закона о раду.
Резултати те анализе могу да послуже као разлог за подношење захтева надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, односно код филијале Републичког фонда за здравствено осигурање, тако што ће или приговорити на налаз изабраног лекара, или поднети захтев за поновну оцену разлога боловања или затражити вештачење медицинско од стране РФЗО-а – појашњава адвокат.
Наравно, овде треба имати у виду да неоправдано „малтретирање“ запослених који су на оправданом боловању, се може под одређеним околностима подвести и под шиканозно понашање, узнемиравање, мобинг, што послодавцима може направити проблеме.
2. Недоношење дознака
Обавеза запосленог је да најкасније у року од три дана достави послодавцу тзв. дознаке, у супротном недостављање дознака може бити разлог за отказ уговора о раду, појаснио је адвокат Словић.
Да ли послодавац има право да вас зове телефоном, и проверава да ли сте код куће у току боловања?
Наравно да нема право и Врховни суд је заузео такав став. Боловање се отвара уз налаз лекара, а ако се у то сумња, јасно је прописана процедура, и ништа мимо тога није дозвољено, истакао је Словић.
Боловање током годишњег одмора
Време на коме је запослени на боловању рачуна се у непрекидан рад смислу одређивања колико дана годишњег одмора има запослени.
Ако запослени оде на годишњи одмор, па отвори боловање, дани боловања му се не рачунају у годишњи одмор и може по истеку боловања да настави коришћење годишњег одмора.
Накнада током боловања…
Износ накнаде зараде за време боловање се исплаћује у износу од 65% по просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступило боловање.
Ако је боловање због повреде на раду или професионалне болести, боловање се исплаћује 100% просечне зараде у претходних 12 месеци. Боловање, иако је прописано да се исплаћује 65% никада не сме ићи испод минималца, истакао је адвокат.
За крај, адвокат Словић је појаснио:
Отказ се не може дати због тога што је неко на боловању, али са друге стране то не значи да отказ не може да се добије за време боловања, може, али разлог отказа не може да буде боловање, већ нека повреда радне обавезе или дисциплине која је настала пре отварања боловања, и наравно све уз поштовање законске процедуре.
