Српска православна црква и верници у недељу 21. јула ће прославити светог Прокопија, једног од огњених светаца.
Његов дан се светкује као један од 18 запрешних дана у години када се одлажу сви тежи и важнији послови.
Прокопије је крсно име појединих родова, а у неким насељима је заветни дан
По свим српским крајевима постоје разни обичаји и веровања у вези са овим празником и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар.
У појединим деловима Србије се на тај дан посебно празнује ради здравља деце, док се у неким забрањује купање, избегавају се свађе, псовање и копање, па чак и сахрањивање.
Прокопије је крсно име појединих родова, а у неким насељима је заветни дан. Каменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната.
У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије походи и благосиља младенце.
У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије.
Данашњег дана, 303. године, мученички је пострадао велики Христов следбеник, кога српски народ посебно слави. Св. Прокопије потиче из Јерусалима.
Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У време једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики светли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије.
Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.
У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир св. Прокопија, у ком се чувала рука светитеља.
Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.
Прокопије је крсно име појединих родова, а у неким насељима је заветни дан
