Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен.
Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
Највеће чудо „Тројеручица“ чини у душама верних поклоника.
Њен величанствени, девствени лик, пун умиљења и озбиљности, потреса срца побожних поклоника, утискује се тајанствено у целомудрену душу и води је духовном обновљењу.
Кроз присуство своје свете иконе, Пресвета Богородица, као многосажаљива Мајка, остварује највеће чудо – спасење у Христу своје деце. Њу као Мајку Божију треба синовски да молимо да ублажи бол, невољу и патњу свих, а посебно православних Срба, духовних потомака преподобног Симеона и светог Саве, свих оних који сузама и крвљу много пута до сада плаћају своје истрајавање у православној вери.
На крају, сетимо се и речи једне химне Богородици: „Сви јој се поклањамо, молећи се: не заборави сродничку припадност, Мати Божија, свих верних који поштују свети образ твоје иконе“.
Тропар (глас 4)
Тројеручну икону твоју, Богомати, која изображава тајну Свете Тројице, прославила си многим чудима. Као што си одсечену руку Јована Дамаскина исцелила, тако исцели душевне и телесне немоћи наше, и избави нас од свих беда да ти кличемо: Радуј се, благодатна, помози нам тројеручном твојом иконом.
