У петак 26. јула 2024. године Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у манастиру Пиносава.
Високопреосвећеном саслуживали су: архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, јеромонах Пајсије (Илић), јеромонах Лонгин (Крајишник), протојереј Дејан Бркић, јереј Милан Кеџић, ђакон Стеван Илић и ђакон Владимир Степановић.
Појали су “Србски Православни појци“ заједно са богословима и студентима теологије.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Високопреосвећени се обратио окупљеном народу беседом:
“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже Бог, браћо и сестре. Срећан празник Светог Архангела Гаврила, срећна слава овом манастиру који је посвећен овом дивном анђелу Божијем, срећна слава игуману, срећна слава и свима онима који данас славе Светог Архангела Гаврила као своју славу. И нека је благословено наше сабрање у овом свештеном манастиру где смо се сабрали, браћо и сестре, да се Богу молимо. Да се Богу молимо и да замолимо Светог Архангела Гаврила и остале небеске силе да се они моле за нас. Потребна нам је помоћ Божија, потребна нам је благодат Божија, потребне су нам молитва, сила Божија и силе небеске, браћо и сестре, да се одржимо као народ Божији. Данас прослављамо, као што знате, сабор Светог Архангела Гаврила, оног дивног анђела који је објавио вест Пресветој Богородици да ће она родити Спаситеља света. То је најрадоснија вест коју је могао да чује род људски, да ће доћи Спаситељ, да ће доћи Избавитељ.
Исти тај анђео је такође објавио радосну вест свештенику Захарији и његовој жени Јелисавети, да ће родити Светог Јована Крститеља Претечу Господа нашега Исуса Христа. Браћо и сестре, то је анђео који је био позван од Бога да крепи самога Господа нашег Исуса Христа у оном Гециманском врту у којем се молио пред своје страдање. Јер је тада до изражаја дошла наша природа у Господу Исусу Христу и он се тада молио Богу Оцу и каже: ако је могуће да ме ова чаша мимоиђе, али да не буде моја воља, него твоја и дође анђео и крепљаше Га. Заиста, браћо и сестре, само име Гаврило значи управо крепост Божија зато данас на овај празник да се молимо Светом Архангелу да нас укрепи, да нас оснажи у нашем животу, јер нам треба укрепљење и заштита Божија, јер наш живот је као на морској пучини, брод док је мирна вода плови лепо, нико не размишља да може да дође до невоље, али изненада наиђу буре и брод се клати.
Такав је наш живот, и ако заиста не будемо опрезни и кажемо данас ми је лепо, а не знаш са које стране може да дуне нечастива сила, не само да дуне него и да нас уништи. Наша је дужност да будемо будни у смов животу, да се не одамо лењости, поготову лењости за спасење. Немар је опасна болест, лењост је још гора, јер лењ човек уопште не помишља да треба да уради нешто за своје спасење или за спасење другога. Због тога ми морамо бити будни јер како каже Јеванђеље: не знамо ни дана ни часа када ће Господ доћи. Ми смо се данас овде сабрали на овај велики дан Аранђеловдан, како се у народу зове, у овом манастиру Пиносава да би прославили храмовну славу и да би смо молитвама и Светом Литургијом прославили Светог Архангела Гаврила и остале небеске силе које је Бог створио пре нас. Зато су анђели наша духовна браћа, они су настали пре нас.
Свака Литургија личи на Царство Небеско где су измешани светитељи, анђели, арханђели, тако да је овде данас присутна сва земаљска и небеска Црква. То је Литургија, она све сабира, она прошлост и садашњост сабира и упућује на будућност. Зато је Литургија предокус Царства Божијег. Наше је када дожемо у Цркву да се понашамо као да смо већ закорачили у Царство Божије, а то не можемо ако нисмо сабрани у себи, ако смо растројени,, ако смо ту само телом а дух негде блуди, онда ми не осећамо Литургију као светињу, не осећамо Литургију као предокус Царства Небеског, него осећамо Литургију као узгредну молитву.
Литургија није узгредна молитва, она је срж молитава. Литургија би требало да буде центар нашег живота. Зато треба да се трудимо да Литургијски живимо. Зато Свети оци кажу: све док се буде служила Света Литургија на земљи неће доћи крај, ако престане да се служи доћиће крај. То је оно што често говорим, свака Литургија небо спушта на земљу, а земљу уздиже на небо. Ако већ имамо осећај светиње да ли смо спремни да пођемо на небо, или мислимо да још није време, нисмо ми господари времена, ми нисмо дошли у овај свет у време у које смо хтели,то је промисао Божији. Управо зато што је то промисао Божији треба да будемо одговорни за ово време у коме живимо да будемо одговорни за спасење не само наше него и за спасење другога. Многе су тајне сакривене од људског ума, људског разума а једна од тих тајни јесте управо тајна наше небеске браће, односно анђела.
Живо предање то посведочује, безбројни су сведоци тога да је наш живот сједињен са животом Архангела Гаврила, да небеске еисле уграђују себе силом Божијом и Божијим благословом у творевину Божију. Они нам преносе благослов Божији, а благослов је дар Божији. Када имамо благослов, зато долазимо у Цркву да узмемо благослов, долазимоу Цркву да се причестимо, да се сејдињујемо кроз Свете Тајне са Богом. Благослова, како каже наш народ никад много, а онога другога и мало је превише. Дакле, ето ми ћемо управо када говоримо о тој заједници Бога и људи, изговарати речи: ми који херувиме тајанствено изображавамо и Животворној Троици Трисвету песму певамо, сада одбацимо сваку земљску бригу. На то нас наводи Литургија, однбацимо бриге које смо имали пре него смо ушли у овај храм, одбацимо, имајмо Бога. Када имамо Бога та брига овога света није ништа. Браћо и сестре, да би примили и ми на тај ангелски начин Господа Христа, да би прославили на Господа на небу овом дивном песмом и сведочанством да је Бог: Бог Отац, Бог Син, и Бог Свети Дух, да је Света Тројица.
Ми ћемо чути речи на овој Светој Литургији: горе уздигнимо срца, а да ли ми уздигнемо срца на небо, то значи подићи себе, ослободити се себе, када је уздигнуто срце онда је уздигнута и душа и ум и срце и цело биће је твоје уздигнуто. И када уздигнемо срца своја певамо на Литургији: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот пуна је земља славе Његове, данас је пун овај храм славе Божије. Само је питање да ли осећамо присуство Божије, а то зависи од нашег хришћанског живота, од нашег јеванђелског живота, то зависи колико се предајемо Богу. Нека би нам Господ и Свети Архангел Гаврило био свима нама на помоћ, и нека би нам дао снаге да истрајемо на путу спасења. Време у коме живимо је преозбиљно. Ако гледамо време у глобалу, човек ако нема вере он ће да се уплаши , јер видите и сами шта нам се потура.
Живимо у времену када нам говоре није ти ово отац, није ти ово мајка, него број један, број два. Живимо у времену када нам говоре о некој родној равноправности, човече, нећу да будем мушко како ме је Бог створио него хоћу да будем женско. Шта радиш човече? Устајеш на Бога, на поредак. Где нема реда онде неред царује. Зато ред и поредак држе Цркву, државу, кућу, породицу. Тамо где нема реда нема породице, тамо где се не зна ко је шта и ко где треба да буде. Негде сам прочитао где каже: ми смо старомодни, рођени смо од оца и мајке. Долазимо у време где нам се суфлира није ти то отац, није ти то мајка.
Молимо се Богу и анђелима светим који нас уздрђавају да не чинимо зло, да и анђели опамете свакога који ремети ред Божији, који ремети поредак Божији, а ми да се трудимо колико је то могуће да анђелски живимо. Знамо да не можемо бити анђели, јер смо оковани телом, али бар да стално имамо на уму да се молимо Анђелу Чувару. Ако нам он не сачува нашу душу и наше тело нећемо га ни ми сачувати. Бог је велики, Бог је љубав, он је човекољубив, он воли сваког човека, али очекује и од нас да на Његово човекољубље одговоримо људским христољубљем.
Бог вас благословио!“
Након Свете Литургије уследио је пригодан програм и трпеза љубави.
чтец Ђорђе Милутиновић
