Ипак, исплата девизних пензија није сасвим аутоматска, а ево и зашто.
Исплату пензија и осталих права из пензијског и инвалидског осигурања Фонд ПИО врши корисницима у разним крајевима света, под условима предвиђеним међународним уговорима о социјалном осигурању или под условом реципроцитета уколико са односном државом не постоји закључен међународни уговор о социјалном осигурању. Пензије и новчане накнаде исплаћују се на рачуне нешто више од 50.000 корисника који живе у државама насталим на простору бивше СФРЈ, а принадлежности добија и око 13.000 корисника који живе у некој од још 28 земаља.
Пензионерима који живе у републикама бивше СФРЈ пензије се исплаћују око 10. у месецу за претходни месец. Када је реч о осталим државама, због високих провизија банака оне стижу квартално, док се у случају изузетно ниских износа исплаћују шестомесечно. Ове исплате су углавном од 12. до 15. у месецу.
Како појашњава Марина Јелић, начелница Одељења за исплату пензија по међународним уговорима у Дирекцији Фонда, приликом исплате у иностранство, не рачунајући републике бивше СФРЈ, велики број налога се појединачно реализује, а уз то су у процедуру исплате, поред Фонда, укључене и домаћа банка и инострана посредничка банка, те због тога и сам трансфер средстава на рачуне крајњих корисника може да траје и по неколико дана. Специфичан је случај са Немачком, у односу на остале државе.
– Корисницима са пребивалиштем у Немачкој који су имали стаж и у Србији и у Немачкој, пензија се исплаћује преко три немачка пензијска завода, који тек након своје обраде података, трансферишу средства корисницима. Из тог разлога, ови корисници своје пензије приме нешто касније у односу на остале, углавном крајем месеца – наводи Марина Јелић.
Најважнија потврда о животу
Оно што је посебно важно када су у питању исплате пензија и накнада у иностранство, јесу потврде о животу.
– Фонд ПИО има потписане споразуме о електронској размени података о чињеници смрти са свим фондовима република бивше СФРЈ. Последњи је потписан са Федералним заводом за МИО/ПИО и почео је да се примењује у јануару ове године. На овај начин Фонд на месечном нивоу добија податке о корисницима који су преминули. Електронска размена података је значајна јер омогућава несметано остваривање и коришћење давања, спречава неосновану исплату пензија и смањује трошкове слања и обраде потврда о животу. Корисници чији су подаци препознати у електронској размени нису више у обавези да достављају потврду о животу о чему их је Фонд обавестио дописом. Међутим, у електронској размени са свим фондовима постоји мањи број корисника чији подаци не постоје у службеним евиденцијама, и ти корисници су и даље у обавези да потврде о животу достављају на класичан начин у прописаним роковима – објашњава Марина Јелић.
Што се тиче корисника са пребивалиштем у осталим државама, они имају обавезу да сваке године доставе оригинал оверене потврде о животу. Уколико то не учине у прописаним роковима, исплата пензије се привремено обуставља. Иначе, потврду о животу оверава надлежни носилац пензијског осигурања, суд, општина или дипломатско-конзуларно представништво у држави пребивалишта.
Како напомиње Марина Јелић, ако се деси да прође више од 12 месеци од обустављања исплате пензије због недостављања потврде о животу, и корисник потврду достави након тог периода, тада се у одељењу за остваривање права поново цени право и решењем се одређује од ког датума треба поново успоставити исплату, с тим да, у складу са законом, то може бити највише за 12 месеци уназад од дана када корисник поднесе захтев за исплату, уз обавезно достављену потврду о животу.
Пензије према годишњем плану
– Пензије и новчане накнаде у иностранству се исплаћују према годишњем плану, без накнадних исплата, тако да и када се поново успостави након накнадне доставе потврде о животу, корисник ће пензију примити тек приликом следеће редовне исплате – наглашава Марина Јелић.
Уколико се корисник пресели из иностранства у Србију или обрнуто, потребно је да поднесе захтев за исплату у Републици Србији, односно захтев за исплату ван Србије. Услов за исплату је пребивалиште, односно стални боравак у држави у где би требало да стиже пензија. У оквиру образаца захтева, који се налазе на сајту Фонда www.пио.рс, наведено је и коју документацију је уз захтев потребно приложити.
– Веома је важно нагласити да, уколико корисник прима најнижи износ пензије у складу са Законом о ПИО, приликом пребацивања исплате пензије у неке од страних држава, исплаћиваће му се само износ обрачунат и утврђен решењем, а не најнижи износ, јер је уговором о социјалном осигурању са појединим државама тако прописано. Поред тога, у неке земље се не трансферишу ни новчане накнаде, што такође зависи од уговора о социјалном осигурању са конкретном државом. Зато би корисници пре подношења захтева за исплату ван територије Републике Србије требало да се детаљно информишу у Фонду о условима под којим се исплата одобрава и који је обим права који би имали у том случају – наглашава Марина Јелић.
Курир
