Отишли сте на одмор, не размишљајући ни о чему, јер сада је ваш тренутак да одмарате, док вас по повратку на рачуну чека пун износ плате. Ово је бар оно што многи очекују, али шта се дешава када вас у повратку сачека сурова реалност, односно мања плата, а трошкови су исти. Шта се десило са плаћеним одмором?
Ова ситуација „погодила“ је већину запослених у Србији, али мало ко зна како је дошло до умањеног износа. Адвокат за радно право Озрен Словић објаснио је зашто долази до овакве ситуације.
– Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа – истакао је адвокат.
Словић је потом појаснио да када сте на годишњем одмору, не примате зараду већ накнаду зараде.
– Разлика је управо у томе, што се рачуна просечна зарада у претходних 12 месеци, с тим што у зараду, бар према мишљењу министарства рада, не улази, на пример, накнада трошкова за превоз, па самим тим већ ту може доћи да разлике у коначном износу који запослени приме – истакао је Словић .
Такође, по једној пресуди Врховног касационог суда, накнада зараде за време годишњег одмора се обрачунава према просечној плати по радном сату оствареној у претходних 12 месеци.
Адвокат Озрен Словићи истиче да то значи да се прво добије колики је износ накнаде по једном радном часу, па се то множи са бројем радних часова у том месецу.
– Па како неки месеци имају 184 радних сати а неки само 168, може доћи до велике разлике у износу зараде и накнаде зараде за време годишњег одмора. Судска пракса није потпуно ујеначена по овом питању, па то ствара додатне проблеме и недоумице код запослених – појаснио је адвокат Озрен Словића.
