Када се после више од 10 година процес завршио, Миланово гробно место било је предато на коришћење другоме, и ту сада почива неко други.
Ова тужна прича није једина у Србији, а све чешће се дешава да грађани мисле да после сахране најмилијих, више ништа не морају да плате или просто неће или забораве.
Београђани дугују погребном предузећу чак милијарду и по динара за закуп и одржавање гробних места. За утеху, дугују и неки странци. То угрожава одржавање гробаља, зграда и цело пословање. Уколико се не измире обавезе, можете доћи у ситуацију да после неколико година останете без гробног места, односно да ту више не почивају ваши ближњи.
У Новом Саду, гробно место се даје на период коришћења од десет година, што представља и обавезан рок почивања. Како на сајту “Лисја” стоји, за десет година обавезног почивања за једно место износ је 11.300 динара. Овај рок касније се продужава редовним уплатама од 1.860 динара, уз попуст од 10 посто за пензионере, али шта се дешава са гробовима за које се не измирују дуговања, да ли постоји обавезан рок почивања?
– Рок почивања се продужава уколико лица која су дужна да се старају о гробном месту уредно одржавају исто и редовно плаћају наведену накнаду за коришћење и одржавање гробља. Уколико у року од једне године по протеку обавезног рока почивања лица која су дужна да се старају о гробном месту не продуже рок почивања тада се улази у поступак процедуре утврђивања напуштеног гробног места. Корисници гробних места, у ЈКП „Лисје“ увек могу проверити статус гробног места – рекли су својевремено у ЈКП “Лисје”.
Постоји редовно и ванредно одржавање, само кад хоћете
Корисници гробног места дужни су да плаћају накнаду за коришћење и одржавање гробља. Само уређење и одржавање гробља подразумева изградњу и одржавање објеката и инфраструктуре на гробљима (приступне стазе, ограде, капије, чесме) и одржавање гробља у смислу одржавања зеленила код јавне површине специјалне намене.
На захтев, „Лисје“ ради и једнократно чишћење гробних места, формирање хумке прекривање хумке ризлом, малчом или каменим облуцима. Такође, саде и биљке које родбина донесе, али и одржавају стазе око гробног места, уз хемијско уништавање корова. Све то може се урадити уз договор у заказано време, обично пред годишњи помен, а редовно уређење гробаља део је суме која се плаћа једном годишње. Ако се плаћа.
А ако су наследници заборавни, „Лисје“ им шаље обавештења, иако то није предвиђено актима предузећа. Ипак, у „Лисју“ редовно шаљу таква обавештења на кућну адресу особама за које постоје подаци у бази података предузећа. То је, наводе, вид подсетника корисницима услуга да дуговање постоји. Али, даље од тога за сада не иду, иако је један од путева наплата дуга преко извршитеља. Држе се другог, а то је продаја напуштеног гробног места.
Не треба заборавити и да се од пре неколико година може платити промена гробног поља и изабрати оно које је по жељи потомака. Ипак, гробнице је теже купити, све док се одржавају.
– Предузеће на разне начине покушава да ступи у контакт са рођацима и познаницима преминулих како би их информисали о гробном месту и понудили им могућност да обнове гробно место – рекли су својевремено за НС Уживо.
С друге стране, расте цена гробница јер је за њима огромна потражња. На београдским гробљима остало их је још мало, а нове ће свакако бити скупље јер расте цена камена било да га увозимо или да је домаћи.
– Бенгал блек је, рецимо, из Индије и он је тренутно најскупљи. Траже повећање од најмање 25-30 одсто, што значи да ће нове гробнице бити скупље за 20-30 одсто – навео је Ђукић за РТС.
Тужна је истина и да су људи за живота спремни да купе гробницу скупљу од гарсоњере или већег стана и да ризикују да их наследници у тренутку кризе продају, понекад будзашто. То се често дешава, кажу у овом предузећу. Практични наследници саберу трошкове и приходе и – гробницу огласе на неком од домаћих сајтова.
Дневник
