Inflacija je žilavošću ponovo iznenadila ekonomiste u Nemačkoj. Međugodišnja stopa poskupljenja u maloprodaji u julu je bila neočekivano velika sa 2,3 odsto, posle junskih 2,2 procenata.
Inflaciju su pre svega podgrejale cene usluga, koje su poskupele 3,9 odsto. U to se ubraja veliko poskupljenje automobilskog osiguranja od 29,4 odsto, socijalnih usluga od 8,1 i restorana od 6,7 odsto.
Prema podacima nacionalnog zavoda za statistiku od četvrtka, ispod prosečne stope poskupljenja bili su gas, struja i čvrsto gorivo, koji su od jula prošle godine pojeftinili 1,7 odsto.
Sa druge strane, daljinsko grejanje je poskupelo za 31, a lož ulje za 7,7 odsto.
Cena hrane – koja je u naletu snažne inflacije iz prethodne dve godine dramatično poskupela – je nadalje išla naviše, po stopi od 1,1 odsto, posle 1,3 procentnih poena u junu.
Natprosečno su poskupeli prehrambena ulja i masti, dok su mlečni proizvodi pojeftinili u poređenju sa julom prošle godine.
Ekonomisti su prethodno očekivali osetnije usporavanje inflacije u Nemačkoj.
Pritom, to privreda željno iščekuje jer će tek uz stabilne cene Evropska centralna banka razmotriti obaranje u poslednje dve godine naduvanih kamatnih stopa.
ECB je u julu, posle dugog niza korekcije referentne kamate naviše, stopu oborila za 0,25 odsto. Sledeći put o novoj korekciji razmišljaće sredinom septembra.
Centralne banke kamatnom politikom pokušavaju da drže inflaciju pod kontrolom. Naime, veće kamate obeshrabruju potrošnju, a slabija tražnja obara cene u maloprodaji.
Međutim, to istovremeno guši privredni rast, pa monetarne vlasti nastoje da cene i rast drže u ravnoteži. ECB načelno cilja prosečnu inflaciju od do dva odsto.
